EU ŠALJE TIM U RUSIJU da provere vakcinu: Koliko Sputnjik V može da pomogne Evropskoj uniji?
Evropska agencija za lekove u Rusiji proverava kliničke studije za Sputnjik V. Cepivo bi ubrzo moglo da bude odobreno u EU, uprkos političkim zadrškama. Pitanje je samo da li Rusija može da isporuči značajan broj doza.
Stručnjaci Evropske agencije za lekove (EMA) ovih dana bi trebalo da u Rusiji vrše inspekciju vakcine Sputnjik V. Agencija sa sedištem u Amsterdamu je saopštila da se radi o „normalnom koraku u vezi sa procenom zahteva za odobrenjem u EU“.
Emer Kuk, direktorka agencije EMA, najavila je inspekciju još u martu. Trebalo bi da se obiđu klinike u kojima je Sputnjik V klinički ispitan.
„Kliničke studije koje podržavaju odobrenje za tržište EU moraju biti u skladu sa međunarodnim etičkim i naučnim standardom kvaliteta za studije na ljudima. Usklađenost sa standardom osigurava zaštitu prava, sigurnost i dobrobit učesnika studije i da su podaci kliničkih ispitivanja verodostojni“, navodi EMA.
EMA će rezultate inspekcije objaviti tek posle obrade zahteva za odobrenje Sputnjika V u EU. EMA nije htela da za DW navede kada će tačno evropski naučnici otputovati u Rusiju, a ruska strana je bila navela 10. april kao datum.
Mađarska i Slovačka već su na svoju ruku odobrile upotrebu ruskog cepiva.
U EU postoji nepoverenje prema ruskoj vakcini. Petorica poslanika EU poslali su 17. marta Agenciji za lekove pismo u kojem su naglasili da je Rusija više puta dokazala da je „više nego spremna da politizuje i falsifikuje medicinske i naučne podatke vrlo profesionalno i u velikoj meri, ako to služi političkim ciljevima“.
Kao primer naveli su doping skandale ruskih olimpijskih sportista i trovanje opozicionog političara Alekseja Navaljnog.
„Verujem da vakcina deluje, da ima dobar zaštitni efekat i prihvatljive neželjene efekte. Ali to još uvek nije jasno, jer nije detaljno provereno korak po korak“, kaže Peter Lize, nemački demohrišćanin i portparol za zdravstvenu politiku poslaničke grupe Narodne partije u Evropskom parlamentu.
Lize za DW navodi da je problematično što je Rusija prošlog avgusta požurila da bude prva. Moskva je tada objavila da ima prvu odobrenu vakcinu na svetu, iako je cepivo bilo ispitano tek na stotinu ljudi.
„Mislim da je Sputnjik V bezbedan kao i svaka druga vakcina“, kaže za DW profesor Lorens Jang, britanski virusolog i stručnjak za molekularnu onkologiju. Na osnovu objavljenih podataka, kaže on, reakcija na rusko cepivo slične su kao na druge vakcine, uključujući „blage bolove u ruci, često pomalo glavobolja, možda neka groznica ili jeza. Ali to su prolazni, vrlo blagi neželjeni efekti.“
Jang kaže da je Sputnjik V „vrlo pametna vakcina“, koja koristi adenovirus sličnom tehnologijom kao AstraZeneka. Zato, dodaje, valja motriti da li i rusko cepivo eventualno u malom broju slučajeva može da izazove tromboze. „Kao što znamo iz iskustva sa AstraZenekom, ponekad ove neželjene efekte vidite tek kada započnete imunizaciju miliona ljudi.“
Bez obzira na politička nagađanja, Evropska agencija za lekove rusku vakcinu tretira kao i zapadne koje su već odobrene. Iz Amsterdama je saopšteno da su slične inspekcije kao Sputnjik V vršene i još se vrše kod proizvođača četiri vakcine koje su do sada odobrene u EU: Bajontek-Fajzer, Moderna, AstraZeneka i Džonson & Džonson.
Budući da stopa vakcinacije u EU zaostaje za nekim zemljama sveta, nemački ministar zdravlja Jens Špan nedavno je najavio razgovore sa Moskvom o kupovini Sputnjika V, ali tek nakon odobrenja od strane EMA.
Još uvek je nejasno koliko bi doza Rusija zaista mogla da isporuči. U toj zemlji je stopa vakcinacije znatno ispod proseka EU i Rusija za sada nema proizvodne kapacitete za velike isporuke.
Alternativa bi mogla biti proizvodnja Sputnjika V unutar EU. Nemačka podružnica ruskog proizvođača farmaceutskih proizvoda R-Pharm, sa sedištem u Ilertisenu u Bavarskoj, već je podnela zahtev Agenciji EU za testiranje Sputnjika V.
Bavarska vlada privremeno se dogovorila sa kompanijom o kupovini 2,5 miliona doza Sputnjika V, ali samo ako vakcina bude odobrena. Prve isporuke očekuju se najranije u julu.
Peter Lize smatra da su proizvodni kapaciteti presudni. „Ako se radi o milion doza u julu, onda nam to definitivno nije potrebno. Ali, ako se radi 20-30 miliona, to bi trebalo da bude uključeno u strategiju“, rekao je Lize. „Nema razloga da se ne uvozi sigurna, efikasna vakcina.“
Kurir.rs/Dojče vele
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore