AMERIKA I NATO OBEĆALI PODRŠKU UKRAJINI AKO IH RUSIJA NAPADNE: Blinken optužio Moskvu za provokativne akcije sa gomilanjem vojske!

Sjedinjene Američke Države i NATO izrazili su danas snažnu podršku Ukrajini i upozorili Rusiju da ne gomila trupe duž istočne granice.

Stoltenberg je gomilanje vojnika ocenio kao neopravdano, neobjašnjivo i duboko zabrinjavajuće.

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba rekao je da je Kijev pozdravio podršku i pozvao zapadne zemlje da jasno stave do znanja Moskvi da će platiti cenu za svoju "agresiju".

"SAD čvrsto stoje iza suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine", rekao je Blinken Kulebi.

Kuleba je odgovorio da je Ukrajina zahvalna na podršci SAD i NATO alijanse kojoj Kijev želi da se pridruži zbog žestokih ruskih prigovora.

Zašto Rusija ratuje sa Ukrajinom?

Od propasti komunizma 1991. godine, ruske snage su intervenisale u više sukoba na teritoriji bivšeg Sovjetskog saveza, uključujući Čečeniju i druge delove Kavkaza.

U aprilu 2014. godine, po pripajanju Krima, proruski separatisti zauzeli su veće delove regiona Donjeck i Luhansk. Pre toga, višemesečne pro-zapadne demonstracije u glavnom gradu Ukrajine, Kijevu, proterale su proruskog predsednika Viktora Janukoviča, objašnjava BBC.

U ovo regionu poznatom kao Donbav, stanovništvo mahom govori ruski i mnogi stanovnici imaju ruske pasoše. Putin je rekao da će Rusija braniti svoje državljane u inostranstvu ako budu ugroženi.

Zašto Rusija sada preti Ukrajini?

Rusko-ukrajinski analitičari Pavel Flegengauer i Džejms Šer navode nekoliko faktora koji su doveli do tenzija.

U februaru, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je uveo sankcije Viktoru Medvedčuku, moćnom ukrajinskom oligarhu i Putinovom prijatelju. Ukrajina je takođe zabranila trad trima proruskim TV stanicama.

Mirovni sporazum u Minsku, dogovoren 2015. godine, daleko je od ispunjenog, piše BBC i kao primer navodi da u separatističkom regionu još uvek nije dogovoreno organizovanje izbora koje će nadgledati nezavisni posmatrači.

U ranijim sukobima u "bliskom inostranstvu", Rusija je slala svoje trupe pod izgovorom da je reč o "mirotvorcima". To se dogodilo u Moldaviji i Južnoj Osetiji. Džejms Šer smatra da bi to sada moglo da se dogodi i u Ukrajini i tada bi situacija bila "zamrznuta" u korist Moskve.

Neki spekulišu da Putin takođe želi da testira američkog predsednika Džoa Bajdena koji je zauzeo čvršći stav prema Rusiji od svog prethodnika, Donalda Trampa.

Putina u septembru čekaju parlamentarni izbori a suočen je i sa sve masovnijom podrškom opozicionaru Alekseju Navaljnom. Zbog toga bi "odbrana" Rusa u Ukrajini mogla da se dopadne mnogim biračima, navodi BBC i dodaje da bi na taj način i Navaljni bio marginalizovan.

Rusko-ukrajinski odnosi su sasvim sigurno zatehnuti, ali dve zemlje nisu u ratu. Sporadičnih sukoba u Donbasu je bilo.

Rusko slanje GRU specijalnih snaga, sajber oružja i propagande u ovom i drugim sukobima je poznato kao "hibridno ratovanje" - što znači da nije ni pravi rat a ni zamrznuti konflikt, navodi britanski servis. U specijalnom izveštaju američkog Kongresa prošle godine, posebna pažnja posvećena je ulozi GRU.

Veći sukob u ovoj oblasti zabeležen je 2014. godine da bi 2015. bilo potpisano primirje i od tada je u nekoliko navrata bilo razmene zatvorenika.

Više od 13.000 ljudi je stradalo u sukobu. Ukrajina navodi da je ove godine 26 njihovih vojnika stradalo u Donbasu, u poređenju sa 50 koliko ih je registrovano 2020. Separatisti kažu da je više od 20 njihovih članova poginulo ove godine.

Kurir.rs/Tanjug/BBC