DŽIMI KARTER NA BELU KUĆU POSTAVIO NEŠTO ŠTO SE NIKOME NIJE SVIDELO Danas ovom energijom snabdeva svoj rodni grad! Bio je vizionar

Nekadašni američki predsednik Džimi Karter ostao je upisan u istoriji kao rani zagovornik važnosti "čiste energije" i prvi koji je još davne 1979. godine na krov Bele kuće postavio 32 solarna panela. Kao što to obično sa pionirima biva, nije naišao na mnogo razumevanja među ljudima svog vremena.

Karter je bio rani zagovornik čiste energiju tokom svog mandata. Još 1979. postavio je 32 termalna solarna panela na krov Bele kuće.

A na svečanosti povodom postavljanja panela na Belu kuću, Karter je vizionarski gledao u 2000. godinu.

"2000. godine ovaj solarni bojler iza mene, i dalje će ovde pružati jeftinu, efikasnu energiju ... Budućim generacijama, ovaj solarni bojler može biti ili probuditi radoznalost, biti muzejski primerak, primer puta kojim se nije krenelu ili to može biti samo mali deo jedne od najvećih i najuzbudljivijih avantura koje je američki narod ikad preduzeo iskorišćavajući moć sunca da obogati naš život dok se udaljavamo od svoje osakaćene zavisnosti od strane nafte“, rekao je Karter tada.

Međutim, ti paneli su uklonjeni kada je predsednik Ronald Reagan preuzeo administraciju. Ovo međutim, nije zaustavilo Karterovu ljubav prema čistoj energiji. Na kraju je njegova solarna farma u Džordžiji postala stvarnost.

Do 1986. godine, Reaganova administracija je ukinula budžete za istraživanje i razvoj za obnovljive izvore energije u tadašnjem američkom Ministarstvu energetike (DoE) i eliminisala poreske olakšice za upotrebu vetrogeneratora i solarnih tehnologija - ponovo obavezujući državu da se oslanja na jeftina ali zagađujuća fosilna goriva, često od stranih dobavljača.

"Odeljenje za energetiku ima budžet od više milijardi dolara, veći od 10 milijardi dolara“, rekao je Regan tokom predizborne debate sa Karterom, opravdavajući svoje protivljenje Karterovoj energetskoj politici. „Nije proizveo ni litru nafte, ni grumen uglja, ni bilo šta drugo u sveri energije.“

Konačno, 1986. godine Reaganova administracija tiho je demontirala instalaciju solarnih panela Bele kuće dok je obnavljala krov.

"Hej! Taj sistem funkcioniše. Zašto ga ne zadržite?" seća se inženjer mašinstva Fred Morse, sada iz Abengoa Solar, koji je tokom Karterovih godina pomagao u postavljanju originalnih solarnih panela kao direktor programa solarne energije, a zatim je gledao kako su demontirani tokom njegovog mandata na istom poslu pod Reaganovim poslom. "Hej! Čitav ovaj (obnovljivi) istraživačko-istraživački program radi, zašto ga ne zadržite?"

Tako su paneli demontirani i završili u mračnom uglu ogromnog vladinog skladišta.

Buš i Obama nastavili Karterovim stopama

Predsednik Džordž Buš takođe je instalirao solarne panele na belu kuću tokom svog predsedništva. Istim stopama nastavio je i Barak Obaman koji je 2014. godine obnovio niz solarnih panela od 6,3 kilovata na krovu Bele kuće

Solarna farma Karters danas proizvodi struju za mnoga domačinstva. Sadrži 8.852 solarna panela koji generišu 1,3 MV snage svake godine. Ova snaga obezbeđuje električnu energiju za 50 odsto malog grada u Džrdžiji.

„Distribuirana, čista proizvodnja energije presudna je za zadovoljenje rastućih energetskih potreba širom sveta, dok se borimo protiv efekata klimatskih promena. Ohrabren se ogromnim napretkom koji su solarna i druga rešenja za čistu energiju postigla poslednjih godina i očekujem da će se ti trendovi nastaviti. “

Zajedno sa SolAmericom, Karter je uspeo da ostvari svoj san. Energetska kompanija sa sedištem u Atlanti kaže da je ovo nesumnjivo korak napred i da se nadaju da će i ostatak Sjedinjenih Država slediti ovaj primer. Ova solarna farma dokazuje da je čista obnovljiva energija put napred.

Karter danas iznajmljuje svoje zemljište kompaniji za solarnu energiju što značajno smanjuje troškove stanovnicima Plejnsa u Džordžiji.

„Ostaje veliki neiskorišćeni potencijal obnovljivih izvora energije u Džordžiji i drugde u SAD-u. Verujemo da će distribuirani solarni projekti poput projekta Plejns igrati veliku ulogu u podsticanju energetskih potreba generacija koje dolaze“.

Kurir.rs, Foto: Profimedia / Ralph Lauer