POVRATAK GADAFIJEVOG SINA? Favorit za pobedu na izborima! Izbegao smrtnu kaznu, a njegova lokacija je nepoznata

Saif al Islam Gadafi, sin pokojnog libijskog vođe Muamera al Gadafija, bio bi favorit za novog predsednika tezemlje, ukoliko odluči da se kandiduje, saopštio je tamošnji političar Ahmed Gadaf al Dam.

Kako ističe, ukoliko Saif se odluči na ovaj potez, "učiniće sve da ne bude sprečen u tome".

Gafafu, inače Gadafijevom rođaku, ovo nije prvi put da pohvalno govori o Saifu predlažući ga za šefa države.

Takođe, nije prvi put ni da se u javnosti Saif pominje kao potencijalni kandidat na izborima jer se smatra da bi baš on bio taj koji bi ujedinio razorenu zemlju.

"On ima dosta pristalica, to su obični ljudi. Čak i oni koji su učestvovali u Arapskom proleću sada podržavaju Saifovu viziju. On je sposoban da ujedini Libiju. Ovo je projekat preporoda koji bi trebalo da uvede Libiju u mirnu luku", rekao je pre tri godine njegov advokat Kaled al Gvail.

Izbori će se održati 24. decembra ove godine, posle nekoliko odlaganja. Osim Saifa, "interesovanje" za kandidaturu su pokazali i general halifa Haftar i bivši libijski ambasador u UAE Aref Ali Najed.

Inače, mlađi Gadafi je na poternici Međunarodnog suda pravde zbog ratnih zločina zbog navodnog nasilnog gušenja demonstracija protiv svog oca.

Lokalna policija ga je uhapsila 2011. godine. Sud u Tripoliju ga je osudio na smrt 28. jula 2015. godine zbog zloičina tokom građanskog rata, u veoma spornom suđenju koje se vodilo u njegovom odsustvu. Ostao je u pritvoru do 10. juna 2017. kada je pušten iz ztavora u Zintanu.

Otkad se našao na slobodi, ne zna se gde tačno obitava. Njegove političke stavove je prenosio Narodni front, a smatra se da je ta tajnovitost potrebna kako bi mu se garantovala bezbednost.

On je, inače, drugi sin Muamera al Gadafija i njegove druge žene Safije Farkaš.

Libijski je inženjer, doktor filozofije i političar.

1994. godine je diplomirao ekonomske nauke na Univerzitetu al Fatah u Tripoliju, a 6 godina kasnije je dobio zvanje magistra poslovne administracije od bečkog Imadec univerziteta. Završio je i Londonsku školu ekonomije i političkih nauka.

Tokom 2000-ih, ugostila ga je i britanska kraljevska porodica u Bakingemskoj palati i dvorcu Vindzor, stoji na njegovoj stranici na Vikipediji. Navodi se i da je 2009. godine imao raskošnu rođendansku zabavu u Crnoj Gori, na kojoj su bili, između ostalih, tajkun Oleg Deripaska, biznismen Piter Mank kao i princ Albert od Monaka.

Arapsko proleće pokrenulo haos

Prodavac voća Muhamed Buazizi (26) zapalio se 17. decembra 2010. na ulici u rodnom Tunisu nakon što mu je gradska zvaničnica Faida Hamdi oduzela štand za koji nije imao dozvolu i javno ga ošamarila. Od povreda je preminuo tek 4. januara, ali su protesti protiv vlasti izbili već 18. decembra, da bi sve bilo gotovo 14. januara - predsednik Zone el Abidine Ben Ali je napustio zemlju.

To je pokrenulo talas ustanaka protiv vlasti u severnoj Africi i na Bliskom istoku koji se kolektivno naziva Arapsko proleće. Masovni protesti su izbili u Egiptu, Bahreinu, Siriji, Jemenu, Libiji, a narod se pobunio protiv vođa koje su čvrsto držale vlast decenijama. Organizovanju protesta pomogao je razvoj društvenih mreža i tehnologija, pa je većina lidera smenjena, neki su ubijeni, drugi zatvoreni ili prognani, ali ima i onih koji su opstali na vlasti.

Život posle Gadafija

Posle smrti Gadafija stanje u današnjoj Libiji se može opisati samo jednom rečju - haos. Zemljom i dalje vlada bezakonje, nasilje, trgovina robljem, prebacivanje migranata u Evropu. U zemlji zakone donose dva parlamenta, dve vlade, gomila milicija koje se povremeno za prevlast bore međusobno, ali i sa vlastima u Tripoliju i Bengaziju.

Zemljom caruje osam najvažnijih grupa koje kontrolišu vlast, a to su Regularna libijska armija koja pripada vladi u Torbuku, Libijska nacionalna armija osnovana 2014, paravojna specijalna jednica Al Saika, Revolucionarna birgada Al Sintanija, Brigada Misrata, Libijski odbrambeni štit, Ansar al Šarija- Libijski ogranak Al Kaide koji su 2012 brutalno ubili američkog ambasadora u Bengaziju, Mučenici 17. februara i Islamska država. A u celu priču umešale su se i neke države poput Truske, Rusije, Katara, Egipta....

Kurir.rs