CRVENO ZLATO MENJA NAFTU: Cena ove rude kojom je bogata i Srbija će uskoro doživeti bum, smatraju stručnjaci VIDEO

Bakar se trenutno prodaje po ceni od 800 dolara po toni i to posle velikog skoka cene u februaru, ali su se u međuvremenu investitori ohladili.

Dugotrajna strukturna nedovoljna ulaganja u "staru ekonomiju", uključujući rudarstvo, infrastrukturu i industrijsku proizvodnju, nove politike preraspodele koje su uvele države koje ciljaju robno intenzivne socijalne potrebe, a ne finansijsku stabilnost i treće, masivan rast državne potrošnje, posebno u Sjedinjenim Američkim Državama.

Snoudon kaže da će politike zaštite životne sredine u narednoj deceniji podsticati procvat kapitalnih investicija usporedno sa 1970-ima i 2000-ima, a bakar je srž tranzicije zelene energije:

"Procenjujemo da bi gotovo 16 biliona dolara trebalo da uđe u infrastrukturu usredsređenu na ekologiju da bi se postigli ciljevi dekarbonizacije, u poređenju sa samo 10 biliona dolara u Kini tokom poslednjeg superciklusa."

Još jedan faktor koji podržava veće cene sirovina je ranjivost globalnih lanaca snabdevanja izloženih covid-u i naknadno iscrpljivanje zaliha u zapadnim zemljama - naročito u trgovini bakrom, gde je kineski uvoz nastavio da beleži rekorde.

Snoudon kaže da, dok tržište tek sada ulazi u period deficita, do druge polovine sledeće godine tržište bakra bilo bi u najtežoj tački od sredine 2000-ih sa vrlo niskim zalihama što bi dovelo do zabrinutosti zbog oskudice.

"Nalazimo se u supernaelektrisanom, sinhronizovanom globalnom porastu potražnje. Kineska potražnja ostaje veoma snažna, ove godine je porasla na 4%, potkrepljena snagom u infrastrukturne investicije, snažnom fazom završetka u imovinskom sektoru, kao i snažnim oporavkom u sektorima predvođenim potrošačima. "

Ali ono što je posebno neobično na trenutnom tržištu bakra je tempo oporavka potražnje u bivšim kineskim ekonomijama, kaže Snoudon: "Predviđamo rast potražnje u razvijenim ekonomijama bržim tempom od Kine - blizu stope rasta od 7% ove godine."

Na strani ponude, Snoudon ukazuje na kolaps u tretmanu i preradi (koji rudari plaćaju topionicama) što odražava lošu isporuku mina, što dokazuje izvoz iz Čilea i Perua, koji se ove godine nije oporavio kako se očekivalo.

Potražnja vezana za zeleno kretaće se u drugoj polovini ove decenije, što će na kraju generirati gotovo 5 miliona tona dodatne potražnje, prema Goldmanovoj prognozi.

Postavljen na vrhuncu globalne opskrbe rudnicima od 2024. godine, Snovdon kaže da će ovi temelji stvoriti "rekordni dugoročni jaz u snabdevanju do kraja decenije koji se mora rešiti ulaganjem u nove rudarske kapacitete".

Dugoročni jaz u snabdevanju zaista se otvorio u poslednjih nekoliko godina i sa trenutnih 8 miliona tona blizu je da udvostruči jaz u snabdevanju tokom poslednjeg bikovog tržišta 2000. i početkom 2010. godine.

"Ovo se može rešiti samo višim cenama koje podstiču ulaganje u novu ponudu", kaže Snoudon.

Među većim nalazištima bakra je i borski basen, a samo iz rudnika bakra Majdanek je prema nekim proocenama moguće dobiri 1,5 miliona tona ovog metala.

Kurir.rs/Mining.com