U RUSIJI SE UDVOSTRUČIO BROJ ATEISTA: U Boga sve manje veruju mladi, ali to još nije zabrinjavajuće VIDEO

"Kada sam bio dete, nosio sam mali krst, koji sam izgubio oko pet puta, i u nekom trenutku sam odlučio da se ili Bog okreće od mene ili da ne postoji. Kao tinejdžer, došao sam do zaključka da je to jednostavno nesporazum i da ne treba verovati ni u koga i odlučio je da prestane da veruje u Boga, "govori kako Danil Istomin iz Moskve, 18-godišnji student koledža i budući nastavnik osnovne škole, objašnjava svoj nagon ateizmom.

Od protesta do promišljenog izbora

Tokom četiri godine, od 2017. do 2021. godine, broj ateista u Rusiji se udvostručio - sa 7 na 14 procenata, pokazalo je istraživanje javnog mnjenja Sveruskog centra za proučavanje javnog mnjenja (VTsIOM).

"Roditelji su me krstili kada sam imala tri godine, niko me nije pitao za to, i, u svakom slučaju, u toj dobi nisam zaista razumela šta se događa. Kako, posle toga, mogu da se nazovem pravoslavnim vernikom? " pita se Tatjana Melnjikova, maturantkinja 11. godine.

Prema VTsIOM-u, mladi ljudi između 18 i 24 godine (22 procenta) najverovatnije sebe smatraju ateistima. Tatjana je jedna od njih. Na njen pogled na život uticali su vera njenih roditelja i rani pristup društvenim mrežama - shvatila je da ne veruje u Boga sa samo 10 godina.

"Ne sećam se šta sam čitala ili gledala, ali niko mi nije nametnuo ovaj izbor. Ipak, s roditeljima se i dalje svađa o veri , ali svako od nas ostaje neubeđen", žali se Melnjikova.

Još 18 procenata ateista među anketiranim je u starosnoj grupi od 25 do 34 godine.

"Sa 14 godina čitao sam Bibliju u punom interesu i otkrio previše nedoslednosti. Pročitao sam Pitanja i odgovori na veb lokacijama crkava i Patrijaršije, ali oni se ne podnose kritikama i svim svojim dogmama su previše zastareli “, tako Artjom Belotigrov, 32-godišnji advokat, objašnjava svoje putovanje ka ateizmu.

Po završetku škole, Artjom se zainteresovao za nauke i potpuno je prestao da veruje u Boga. Istina, on i dalje posećuje crkve, ali ih sada smatra arhitektonskim spomenicima.

Još jedan Rus, 34-godišnji majstor Boris Serbjanin, zainteresovao se za ateizam još u školi, često postavljajući svojoj verujućoj majci pitanja o religiji.

„Moji roditelji su bili zadovoljni mojim spektrom interesa, ali, kada sam počeo da preispitujem dogme hrišćanstva - to jest„ Zašto još nijedna osoba nije vaskrsla iz mrtvih? “Ili„ Zašto Bog dozvoljava rat i glad, koje čine da nevini ljudi pate? '- a kasnije su im direktno postavljali ova pitanja, počeli su da budu neprijatno iznenađeni, što mi je dalo razlog da sumnjam u postojanje natprirodnog. Ali dok nisam završila školu, mišljenje moje majke imalo je veliku težinu sa ja “, kaže Serbjanin.

Na univerzitetu je Boris studirao filozofiju, astronomiju, fiziku i hemiju i tamo se gotovo konačno uverio da Bog ne postoji. 2011. prvo mu je umrla majka, a potom i baka. Neko vreme nakon toga je išao u pravoslavne crkve i ponekad prisustvovao bogosluženjima, posmatrao hrišćanske praznike i molio se, ali verovao je da je to bila njegova reakcija na tugu.

"Koliko god se molili, ne možete čoveka vratiti. Koliko god sveća zapalite, ne možete se zaštititi od raka. Oporavivši se od svoje tuge, počeo sam da čitam knjige o kolektivnoj hipnozi, šamanizmu i ciganske čarolije i shvatili su da su Bog, Đavo, psovke, drveni občaji, duhovi i duhovi ništa više od folklora “, kaže Serbjanin u zaključku.

Ateisti stariji od 35 godina takođe objašnjavaju svoju filozofiju života kao promišljen izbor, ali neki od njih priznaju da je život u sovjetskom periodu oblikovao bilo kakvu veru u Boga koju su mogli imati. Bilo je to vreme kada se crkva potpuno odvojila od države, a propaganda koja promoviše naučni ateizam širila se u zemlji.

"Ateizam me privukao još u sovjetskom periodu, a onda su 1990-ih svi, naravno, postali vernici. Počeo sam da proučavam istoriju i geografiju religija sa naučnog stanovišta. Postalo mi je očigledno da postoje samo dve iskreno suprotstavljeni pogled na svet: naučni i verski. Moji roditelji, koji su katolici, želeli bi da verujem, mada poslednjih godina nisu redovno posećivali crkve “, kaže Aleksandar Ovsjannikov, on-line učitelj strani jezici, geografija i biologija.

Još jedan ateista, Ljubov Fomina, objasnila je svoje nepoverenje u Boga na sledeći način: "Rođena sam 1977. godine. Ja sam sovjetska osoba. To je sve."

Od ateizma do Boga

Tokom četiri godine, od 2017. do 2021. godine, broj pravoslavnih ruskih hrišćana opao je za 9 procenata. Istovremeno, neki zapravo odustaju od svog ateizma i počinju da veruju u Boga.

"Upravo sam imala bebu, a suprug je izgubio posao. Nismo mogli da shvatimo kako dalje i kako da svom detetu damo sve osnovne stvari za normalan život. U jednom trenutku, moja svekrva insistirao da odem u određenu crkvu u Sankt Peterburgu da se pomolim svetima. Kad sam prošao kroz vrata crkve, činilo mi se da gubim svoj unutrašnji glas. Nisam mogao ni da se prisilim da bilo šta mislim, a suze su mi se skotrljale iz očiju “, seća se 38-godišnja domaćica Julija Lareva.

Kaže da je ubrzo nakon tog putovanja njen suprug našao dobar posao sa vrlo pristojnom platom, a onda je Julija započela proučavanje Biblije i pohađanje crkvenih službi.

"I apsolutno ne sumnjamo da se svetac zauzeo za nas. Sada suprug i ja očekujemo prunovu u našoj porodici. Svim smo zadovoljni i hvala Gospodu na svemu!" Kaže Lareva oduševljeno.

Tridesetpetogodišnji Sergej Rogožkin u mladosti nije naročito verovao u Boga, ali se tokom školskih godina uverio u postojanje Boga. Kaže da su se, kada je određeni deo njegovih drugova iz razreda „jurio za devojkama“, njegovi sopstveni prijatelji zanimali za teorije o poreklu univerzuma, a ideja da je svet stvorio Bog činila mu se najlogičnijom.

„Mladalački maksimalizam i nepravda stvarnosti pogodniji su za religioznost“, kaže Rogožkin. "Čak sam naterao mamu da napamet nauči Gospodnju molitvu i Simbol Vere, ali nisam pokušao da ubedim tatu. On je sovjetski ateista sa dobrom antireligijskom obukom."

Ni pedesetogodišnja Anželika Praslova iz Velikog Novgoroda nije odmah počela da veruje u Boga. Prvi put je išla u crkvu devedesetih kada je želela da zatrudni.

"Imala sam dete sedam godina kasnije, ali sam odlučila da postanem crkvenik tek nakon smrti mog supruga - međutim, ovo nije bilo od tuge, već zbog puštanja iz nesrećnog braka. Bog nastavlja da podržava, tolerišite i upućujte me do danas, otkrivajući različite uglove i nova osećanja. To je novo i vrlo zanimljivo razdoblje odrastanja “, kako kaže Praslova.

Prema njenom mišljenju, ateista ne postoji: „Oni nisu ateisti, samo su polovično pametni“, kaže ona.

Tehnologija i korupcija

Rastući broj ateista u Rusiji prvenstveno je podstaknut razvojem nauke i tehnologije, prema rečima stručnjaka za verska pitanja Denisa Batarčuka.

"Statistika pokazuje da što više obrazovnih ustanova ima neka država ili čak grad, manje je posećenosti crkvenim službama. Mislim da je pitanje u tome što, iako nauka zaista funkcioniše, religija samo obećava. Nauka jednostavno daje opipljivije odgovore na pitanja i to se sviđa mladim ljudima “, rekao je Batarčuk u televizijskom intervjuu za Channel 360.

Rushan Taktarov, zamenik predsednika jedinog registrovanog društva ateista u Rusiji - njegovo ime je upravo to: „Rusi ateisti“ - kaže da je Ruska pravoslavna crkva preterano odlučna da svoju religiju nametne običnim građanima i da to odlaže određeni deo Rusi.

"Sve se odvija naočigled običnih građana. Gradi se previše crkava, a sama Ruska pravoslavna crkva pokušava da zadire u sekularni status države - na primer, predlaže zabranu pobačaja. I onda ne smemo zaboraviti da živimo u informatičko doba i da ljudi imaju pristup svim vrstama informacija i zato imamo rezultate koje vidimo “, navodi Taktarov.

Drugi stručnjak za verska pitanja, Vjačeslav Terehov, smatra da sve veći broj ateista nije na kritičnom nivou i nije pokazatelj propasti crkve kao institucije.

"Mladi ljudi uvek traže filozofiju života. Skloni su da menjaju svoj pogled na svet češće nego ljudi zrelijih godina. <...> To se može naknadno promeniti. Moguće je da će 10 godina deo mladih ateista stvari vide drugačije “, smatra Terehov.

Štaviše, prema njegovom mišljenju, današnja pravoslavna crkva zaista ima negativnu sliku i mnogi Rusi ne žele da budu povezani sa ovom slikom.

„Mediji crkvu često predstavljaju u isključivo negativnom kontekstu, a osim toga, moguće je da je i sama crkva pod pritiskom vlasti koja pravoslavlje želi učiniti delom državne ideologije - to mogu da vide opoziciono nastrojeni Rusi i ne žele da imaju bilo kakve veze sa Crkvom “, kaže Terehov.

Nikolaj Babkin, sveštenik, slaže se da sada ima više ateista - ali, po njegovom mišljenju, ovo je samo pometnja mode koja može biti rešena ako se više kaže o životu crkve iznutra.

"Moramo da prosvetlimo i obavestimo ljude o delu koji radi Ruska pravoslavna crkva. Teško je, ali neophodno je promeniti stereotip da je crkva samo mesto gde se ljudi čudno mole i oblače, mesto zlatnih kupola i nerazumljivog skandiranja u ezoteričnom jezik. Takvi pojmovi se formiraju na osnovu filmova, pre svega zapadnih “, smatra sveštenik.

Raša Bijond poslao je zahtev za komentar Ruskoj pravoslavnoj crkvi, ali do datuma objavljivanja nije bilo odgovora.

Kurir.rs/Russia Beyond