Sedamnaestog januara 2021. godine navršava se tačno 30 godina od operacije „Pustinjske oluje“ koju su otpočele Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, većina evropskih zemalja i arapska koalicija, kako bi se oslobodila naftom bogata zalivska državica Kuvajt, koju je Sadam Husein zauzeo 2. avgusta 1990. godine.

Operacija „Pustinjska oluja“ zvanično je započela u ranim jutarnjim časovima tačno u 02.36 po bagdadskom vremenu kada je osam borbenih helikoptera AH-64A „Apač“ koji su pripadali 101. vazduhoplovnom puku, 101. vazdušno jurišne divizije američke vojske u pratnji dva helikoptera MH-53J „Pave Lov“ okupljeni u novoformiranu udarnu grupu „Task force Normandy“ lansirali protivoklopne rakete „helfajer“ na iračke osamtračke radare na jugu Iraka uz samo granicu sa Saudijskom Arabijom. Posao uništenja osmatračkih radara i iračkih jednica koje su se zatekle dovršen je vatrom topova M 230 Chain Gun kalibra 30 mm.

screenshot44.jpg
Foto: Printscreen YouTube

Ovim iznenadnim udarom „Task force Normandy“ stvoren je koridor od nekih 20 milja (oko 40 kilometara) korz dubinu iračke teritorije korz koji su prvi prošli taktički bomabrderi F-117A „Night hawk“, i borbeni avioni F-15 i F-16 koji su napali unapred snimljene i locirane položaje iračke PVO u okolini Bagdada.

U prvim minutama posle ovog napada stotine aviona kroz napravljeni koridor ušlo je u Irak i započeli seriju vazdušnih udara na položaje iračke avijacije i PVO.

screenshot46.jpg
Foto: Printscreen YouTube

Ubrzo nad Bagdadom pojavili su se i bombarderi F 117A, kao i krstareće rakete lasnirane sa brodova i podmornica koje su padale po zadatim ciljevima. Takođe u isto vreme avioni F-117A su izbacili i prve bombe na centre PVO u južnom i zapadnom Iraku.

U prvim minutama rata uništen je bio ili paralisan veći deo iračkih raketnih jednica, kao i komandnih mesta, što je stvorilo prostor za uništenje iračkih jednica u Kuvajtu kao i jedinica Republikanske garde, a u narednim danima na udaru se našla i civilna infrastruktura.

Kurir.rs/Andrej Mlakar