GRAD KOJI JE POZNAT PO VELIKOJ ČISTOĆI: Aerodrom je posebna oaza, rešili su se žvaka, a ovo im je pomoglo u borbi protiv korone

Singapurski aerodrom Čangi je zaista jedinstveni, a prilikom izlaska iz aviona osećaju se iznenadna hladnoća vazduha i poseban miris čaja od orhideje.

Iako Singapurci skromno odbijaju sugestiju da je njihova zemlja posebno čista, zvaničnici su učinili sve što su mogli kako bi stvorili i održali savršenu javnu sliku.

"Reputacija čistoće Singapura je nešto što vlada svesno nastoji da promoviše. Izvorno je ta čistoća imala najmanje dve konotacije. Prva je bila fizička ili ekološka, a druga je bila čista vlast i društvo koje nije tolerisalo korupciju", objasnio je Donald Lou, singapurski akademik i stručnjak za javne politike.

Odvojivši se od Malezije 1965. godine, Singapur je, predvođen tadašnjim premijerom Lijem Kuanom Jevom, želeo da postane "oaza prvog sveta u regiji trećeg sveta", kako ga je on nazvao. "Nova nezavisna država-grad želela je da privuče strane investicije, a Jev je verovao da će te stvari razlikovati Singapur od ostatka jugoistočne Azije.

To je podrazumevalo i da se razviju kvalitetni kanalizacijski sistemi, stvore programe za borbu protiv denge i drugih bolesti, sprovede decenijsko čišćenje vrlo zagađene reke Singapur, sadi drveće širom ostrvaa i nekad sveprisutne ulične prodavce hrane premestiti u pokrivene tržnice i centre.

Apelovalo se na građane Singapura da odrade svoj deo posla.

"Održavanje zajednice čistom zahteva ljude svesne svojih odgovornosti", rekao je Li na inauguraciji kampanje "Keep Singapore Clean" 1968. godine, što je u međuvremenu postala godišnja inicijativa.

Kako su se ekološki uslovi poboljšavali tako je i Singapur postajao privlačan stranim investitorima i turistima, ulazeći u produženo razdoblje ekonomskog rasta bez presedana.

Prodaja žvakaćih i dalje je zabranjena

Nigde se duh i snaga moderne države ne mogu iskusiti bolje nego u Central biznis distriktu, gde blistavi tornjevi stoje pored luksuznih hotela, uključujući i kultni "Marina Bej sands", koji je dizajnirao Moše Safdie. To je vrsta futurističke utopije o kojoj je prvi premijer mogao samo da sanja.

Lija je iritiralo to što su ga inostrani mediji, uprkos postignućima njegove zemlje, nekako uvek pitali o zloglasnoj zabrani žvakaćih guma. Verovatno nije mogao da predvidi globalnu pažnju koju će izazvati donošenjem zakona 1992. godine za borbu protiv troškova čišćenja žvakaćih guma s javnih mesta.

Danas je konzumacija žvakaće zapravo dopuštena, ako slučajno neovlašćeno prokrijumčarite već otvoreno pakovanje, nećete biti bačeni u zatvor, ali prodaja je i dalje zabranjena.

Lou objašnjava da je zakon o gumi za žvakanje zapravo prilična anomalija u singapurskim propisima.

"Umesto direktnih zabrana, vlada Singapura obično pribegava finandijskim podsticajima za aktivnosti koje generišu troškove za društvo", rekao je Lou.

Međutim, novinar BBC Travela zapitao se je li Singapur zaista tako čist kako njegova reputacija govori.

Jasno je da blistavi neboderi, hoteli u obliku čamca i vodoskoci ne daju tačnu sliku svakodnevnog života. Ipak, čak i kad je otišao van centra grada i u četvrti u koje turisti retko zalaze, jednolično dizajnirana javna stambena naselja, uredni javni parkovi i pažljivo osmišljeni tržni centri bili su daleko od prljavštine.

Potom se reporter uputio u Gejlang, područje Singapura poznato po izvrsnoj lokalnoj hrani i po tome što je bilo jedini kvart s legalizovanom prostitucijom u gradu. Ovde će, pomislio je autor reportaže, videti "pravi" Singapur. Pao je mrak i ulice su zasijale zastarelim fluorescentno-neonskim natpisima koji su reklamirali seks-šopove, salone za karaoke, kafiće u kojima se prodaje kaša od žabljih nogu, regionalni delikates.

"Shvatite ovo kao podzemni svet Singapura, suprotnost uređenim neboderima koje vidimo u centru", rekao je Kai Jinžou.

Jinžou je odrastao u Gejlangu uz seksualne radnice i kockarnice, a sada vodi "Gejlang Adventures", organizovanu turu koja ima za cilj da predstavi "Gejlang kao društveni ekosistem drukčiji od ostalih". Tura istražuje javne kuće, barove i društvenu atmosferu, koje je često, čini se, u suprotnosti s reputacijom Singapura. Ipak, Gejlang se nije činio opasnim.

"Ovo je pravi Singapur i trebalo bi da ga poseti svaki turista", rekao je jedan Singapurac iz grupe.

U svetu koji je radikalno redefinisan krizom covida-19 dobra praksa javne higijene može biti pitanje života i smrti. Na globalnoj sceni, strategija Singapura protiv koronavirusa bila je hvaljena. Ipak, za razliku od većine zemalja, singapurski potezi u pandemiji nisu bili samo reaktivni. Napredna higijenska infrastruktura značila je da je Singapur umnogome već bio spreman.

"Obučili smo svoje zvaničnici kako da se nosimo s dezinfekcijom zaraznih bolesti i pre nego što je covid-19 pogodio našu zemlju", objasnio je Tai Ji Čung, direktor Odeljenja za javnu čistoću u Singapurskoj nacionalnoj agenciji za okolinu.

I tehnološka rešenja su uvedena u javno zdravstvo: mobilna aplikacija koja građanima omogućava da dođu do maski, tehnologija termalnog skeniranja telesne temperature u većim grupama i robotski psi koji patroliraju u javnim parkovima i upozoravaju na mere socijalne distance.

Iako je delotvorno upravljanje bilo presudno u suzbijanju virusa, pandemija je nagnala lidere da od svojih građana traže mnogo.

U Singapuru, gde su nošenje maski i traženje kontakata obavezni, odgovor građana u velikoj je meri bio adekvatan.

Ali što se uopšte moglo očekivati u društvu s kulturnom baštinom čistoće, u kojem su propisana javna higijenska politika i koordinacija u zajednici postale norme?, zaključuje novinar BBC-ja.

Kurir.rs/BBC Travel