PRVI PUT U ISTORIJI NEMAČKE: Javni dug porastao na čak 2.200 milijardi evra!

Prvi put u istoriji zemlje nemački dug iznosi čak 80 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP)

Život na kredit

I druge članice EU su zbog krize izazvane koronavirusom prisiljene da žive na kredit. Dugovi se gomilaju od Finske do Grčke. Evrostat je objavio da će ukupna zaduženja u državnim budžetima evrozone iznositi skoro sto odsto BPD.

Ali, šta je s Paktom o stabilnosti i rastu evrozone, kojim je propisano da javni dug članica ne sme da pređe 60 odsto, a budžetski deficit tri odsto? Ta odredba pakta je privremeno, do kraja godine, stavljena van snage. Tako će verovatno biti i iduće godine, saznaje se iz krugova bliskih evropskom komesaru za monetarnu politiku Paolu Ðentiloniju.

Dakle, protiv krize će se i dalje boriti ogromnim zaduženjima, ali koliko dugo to može da traje, postavlja pitanje Dojče vele.

- Koliko god bude potrebno - kaže za nemački radio Guntram Volf, šef trusta mozgova Brugel u Briselu.

- Kako procenjujem, pravila o ograničenju duga neće važiti ni sledeće godine. To ima smisla dok se nalazimo u vanrednoj situaciji što se tiče privrednog rasta - objašnjava on.

Niska kamata

Volf smatra da su zaduženja manje problematična nego što je to bio slučaj u finansijskoj krizi pre desetak godina. Jer, danas su kamatne stope na državne obveznice vrlo niske. Volf ne veruje da će doći do rasta kamata sve dok centralne banke poput Evropske centralne banke (ECB) vode agresivnu monetarnu politiku, odnosno štampaju novac i preplavljuju tržište.

Na pitanje ko će na kraju platiti ceh, Volf odgovara:

- Kod visokih zaduženja je uvek odlučujuća stopa privrednog rasta. Ako se postigne veliki rast, onda će se problem zaduženja rešiti sam od sebe. Politika državne štednje kod velikih zaduženja pomaže tek u maloj meri.

Kurir