VAZDUŠNI RAT NAD REKOM KANEPA: Ekvadorski miraži F-sukobili su se sa peruanskim Su-22 iznad vrhova Kordiljera!

Istorijat pograničnih sporova Perua i Ekvadora u kojima je bilo puškaranja, ali i prekograničnih ratova, potiče iz prve polovine 19. veka. Posle sticanja nezavisnosti obe zemlje imaju nesređenu granicu oko koje su 1941. vodile prvi ratni sukob, koji je završen 1942. godine uz patronat Sjedinjenih Država sa potpisivanjem Protokola iz Rio de Žaneira. Naime, sukob se tad i danas vodi oko džungle koja je skoro neprohodna. Poseban trn u oku obe zemlje je bila reka Cenepa i spornih 78 kilometara od ukupno 1.600 kilometara granične linije.

Period krajem osamdesetih i tokom devedesetih godina XX veka, je bio period ekonomske krize koja je zahvatila gotovo sve države Južne Amerike. I pored teške ekonomske situacije, politička struktura u Ekvadoru znala je da će ponovo doći do sukoba sa Peruom. Tako je odlučeno da se u vazduhoplovstvo konstantno ulaže, i da se održava između 20 i 30 vazduhoplova u borbenoj spremnosti. Ta politička dalekovidost bila je presudna u sukobu 1995. godine. Zbog ekonomske krize, vazduhoplovstvo Perua mučilo je muku zbog nedostatka delova, i novi sukob sa Ekvadorom dočekalo je nespremno.

Tradicionalno jedno od najjačih vazduhoplovstava u Južnoj Americi, vazduhoplovstvo Perua je bilo nespremno za sukob, zbog ekonomske krize koja je pogodila Peru tokom osamdesetih godina koja je svoj uticaj imala i tokom devedesetih godina 20. veka. Početkom 1995. godine, s krizom koja se nadvila nad vazduhoplovstvom Perua, vazduhoplovstvo nije bilo spremno za rat koji je izbio. Naime, veći deo flote lovaca miraž-2000 koja je nabavljena tokom osamdesetih godina XX veka bila je prizemljena zbog nedostatka rezervnih delova. Samo su tri miraža-2000P bila spremna za borbu, što je bilo nedovoljno. Nabavljeni avioni su imali jednu manu – nemogućnost borbe u vazduhu van vizuelnog dometa, jer su uz avione došle samo rakete za blisku borbu Matra mežik. Isti problem je mučio jedinice koje su bile naoružane avionima SU-22M, od kojih je svega sedam aviona bilo spremno za borbu. Takođe, su i jedinice naoružane avionima A-37B mučili slični problemi. Jednostavno vazduhoplovstvo Perua nije bilo spremno za rat, iako će se situacija poboljšati krajem januara 1995. godine.

S druge strane ekonomska kriza potresla je bila i Ekvador, koji je zbog predviđanja rata konstantno držao većinu flote aviona miraž F-1JA, kfir C-2 i jaguar u ispravnom stanju. Sa skoro deset miraža F-1E, deset kfirova i četiri do šest jaguara u borbenoj ispravnosti, vazduhoplovstvo Ekvadora iako manje u ukupnom brojnom stanju, sa skoro 30 aviona u ispravnom stanju brojčano je bilo u prednosti nad vazduhoplovstvom Perua, koje je imalo nešto više od desetak aviona u ispravnom stanju. Tako da je vazduhoplovstvo Ekvadora bilo u kvalitativnoj prednosti nad vazduhoplovstvom Perua tokom rata 1995. godine.

Snage sukobljenih strana su se koncentrisale u dolini reke Kanepe i po njoj je ovaj rat i nazvan Kanepa rat.

Naime, već 9. januara 1995. godine, jedna patrola peruanske vojske je upala na teritoriju Ekvadora, došlo je do okršaja sa vojnicima Ekvadora te je ona razbijena. Dva dana posle, 11. januara još jedna patrola peruanskih vojnika upada na teritoriju Ekvadora. Već 21. i 22. januara počinje opšti napad snaga Perua na granicu Ekvadora u rejonu Kordiljera del Kondor i Kanepa reke. U tim napadima Peruanci masovno koriste artiljeriju i helikoptere. Međutim, sve napade Ekvadorci odbijaju i tokom sledeća dva dana vode se žestoke borbe za prevoj Kondora.

Kad je sukob izbio vazduhoplovstvo Perua je angažovalo sve ispravne avione uključujući tu i naoružane avione EMB-312 tukano (AT-27 tukano). Zadatak tukana je bio noćni napad na položaje Ekvadoraca bombama. Tokom tih borbi najbolje su se pokazali helikopteri Mi-8T i Mi- 17, koji su stizali uvek na vreme tamo gde god je to bilo potrebno. Međutim, gubici Peruanaca su bili veoma teški. Naime, poučeni iskustvom iz prethodnog sukoba, Ekvadorci su u područje Kondora dopremili lakoprenosne raketne sisteme zemlja-vazduh bloupajp i igla-1E i njima gađali vazduhoplove Peruanaca. Malo je detalja poznato o gubicima Peruanaca, a zasigurno se zna da je jedan Mi-8T oboren raketom bloupajp 29. januara. Već 6. februara oboren je jedan laki bombarder kanbera B.Mk-68. Tokom napada na jednu bazu ekvadorske vojske 7. februara raketama igla-1E oboren je helikopter Mi-25. Nakon neuspeha pregovora 9. februara 1995. godine, izbijaju najteže borbe i avijacija Perua je veoma aktivna. Tog dana, avioni miraž-5P i SU-22 izvode 16 borbenih letova i napadaju pograničnu bazu ekvadorske vojske. Tokom noći avioni kanbera izvode noćne napade na položaje ekvadorske vojske u dolini reke Kanepe. Već ujutro 10. februara avioni A-37B i SU-22 izvode seriju napada na položaje Ekvadoraca. Tog jutra oborena su još dva helikoptera Mi-8 od strane lakoprenosnih raketnih sistema, koji su ispaljeni sa ekvadorskih položaja. U poslepodnevnim časovima dolazi do vazdušnih borbi između ekvadorskih lovaca miraž-F-1JA i peruanskih aviona A-37B i SU-22M. U tim duelima oborena su dva aviona SU-22M raketama mežik. Jedan od peruanskih pilota poginuo je tokom katapultiranja.

Odmah po završetku ove vazdušne bitke, iznad doline reke Kanepe došlo je do još jedne vazdušne borbe. Naime, radarske stanice ekvadorske vojske u rejonu doline Kanepe otkrili se grupu aviona A-37B peruanskih snaga. Avion vazduhoplovstva Ekvadora kfir C-2 evidencijski broj FAE-905, locirao je avione peruanskog vazduhoplovstva A-37B od kojih je oborio jednog raketama šafrir-IV, dok je drugi uspeo pobeći. Posada oborenog A-37B uspela se katapultirati.

Već 13. februara, u rejonu reke Tatangosa oboren je još jedan helikopter Mi-8T. Uprkos teškim gubicima vazduhoplovstvo Perua nastavlja da izvodi svoje zadatke, dok helikopteri nastavljaju svoju podršku kopnenim snagama, raspoređivanjem dodatnih jedinica komandosa na strateški važnim pravcima. Na tim zadacima helikopteri Mi-8T su pokazali neke svoje mane, naime, bili su manje efikasni na većim visinama i surovim klimatskim uslovima i bilo je nekih problema sa njima.

Ekvadorci su tvrdili da su u noći 11. februara oborili još jedan peruanski avion, ovaj put reč je o bombarderu kanbera. Peruanci su 7. februara 1995. godine sa raketom igla-1E uspeli da pogode jedan ekvadorski kfir C-2, što su Ekvadorci i potvrdili. Tog dana ekvadorski avioni A- 37B uz pratnju lovaca miraž F-1JA i kfir C-2 izveli su napade na položaje peruanske protivvazdušne odbrane. Jedan od ekvadorskih A-37B bio je oboren raketom igla-1E. Avion je pao u peruanskom rejonu Kondor planine. Već 14. februara, još jedan ekvadorski avion A-37B je pogođen raketom lansiranom sa zemlje. Avion je uspeo da dođe do baze i kasnije je opravljen.

Na interveniciju OUN ovaj kratkotrajni sukob je prekinut 17. februara 1995. godine, a oktobr 1995. godine potpisan je mirovni sporazum, kojim je završeno neprijateljstvo između Ekvadora i Perua.

Vazduhoplovne snage Ekvadora u ovom sukobu su bile znatno uspešnije, i sukob su rešile u svoju korist. Lovački avion Ekvadora izvojevali su i nekoliko vazdušnih pobeda u Kanepa ratu.

Kurir.rs/A.M.