ŠTA SE KRIJE IZA PRIČE O PRVOJ ARAPKINJI U SVEMIRU: Skretanje pažnje sa otete princeze ili priprema UAE za budućnost bez nafte?
Mlada inženjerka mašinstva Nura Al Matruši prva je astronautkinja iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i, kad prođe obuku u NASA-i, poleteće u svemir i tako postati prva Arapkinja koja se vinula među zvezde.
Nura Al Matruši pridružiće se tako nizu od samo 65 žena sveta – nasuprot gotovo deset puta više muškaraca – koje su do sada imale priliku da istražuju svemirska prostranstva, a kako ima samo 27 godina biće i jedna od dve najmlađe astronautkinje ikad.
Mlađa je od nje bila samo Ruskinja Valentina Tereškova, prva žena u svemiru ikad, koja je u samostalnu misiju poslata 1963. godine, kada je imala 26 godina.
Nura ipak neće biti prva muslimanka u svemiru budući da je Iranka Anušeh Raisjan svemir posetila 2016. godine, ali kao turistkinja. Pritom, ona je putovanje finansirala sama, a navodno je koštalo gotovo 20 miliona dolara.
Kći oca otmičara
Nura Al Matruši izabrana je među više od četiri hiljade kandidata, a osim nje u istoj će "kvoti" u svemir leteti i 32-godišnji Muhamed al-Mula, koji radi kao pilot za policiju u Dubaiju.
Veliku novost o slanju prve Arapkinje u svemir javnosti je obznanio šeik Muhamed bin Rašid Maktum, potpredsednik i premijer Ujedinjenih Arapskih Emirata, vladar Dubaija i jedan od najznačajnijih poslovnih ljudi Bliskog istoka.
Taj 71-godišnji milijarder, koji se smatra najzaslužnijim za neverojatan procvat i transformaciju Dubaija u megapolis, trenutno se, doduše, nalazi usred skandala zbog kog je čak i UN reagovao.
Naime, jedna od njegovih kćeri, princeza Latifa, pokrenula je lavinu kad je BBC emitovao snimke koje je ona snimila, navodno u zatočeništvu, gde je drži otac koji jo brani da ode u Veliku Britaniju.
Princeza Latifa, jedna od ukupno 25 dece šeika pokušala je da pobedne krajem februara 2018. godine, ali je uhvaćena na francuskom brodu u međunarodnim vodama, oteta i vraćena u domovinu, u kojoj živi, navodno, pod prisilom i torturom oca.
U prilogu koji je BBC emitovao, princeza je pozvala britanske vlasti da istraže njenu i otmicu njene starije sestre Šamse, koja je nestala pre više od 20 godina, a poslednji je put viđena u Londonu.
Britanska policija je istragu pokrenula 2001. godine, nakon što ih je Šamsa kontaktirala preko advokata za imigrante ali su od istrage odustali jer nisu mogli da nastave sa radom u Dubaiju.
Istraga je ponovno pokrenuta tek 2018. a intenzivirala se nakon britanske sudske odluke iz 2019. u kojoj se, premda je reč o brakorazvodnoj presudi šeika i princeze Haje Bint Al Husein, jedne od njegovih šest žena, navodi kako je Bin Rašid Maktum oteo obe svoje kćeri i držao ih zatočenima protiv njihove volje.
"Radi se o vrlo kompleksnom i ozbiljnom pitanju i postoje detalji u slučaju o kojima bi bilo neprikladno diskutovati u javnosti", rekli su za BBC iz policije.
Latifu je nakon zarobljavanja 2018. posetila bivša poverenica UN-a za ljudska prava Meri Robinson ali ju je Latifina porodica ubedila da princeza ima bipolarni poremećaj. Robinson je kasnije rekla da je ispala naivna, ali je bilo kasno.
"Arapi dolaze"
Nakon što su se pojavili snimci princeze Latife, britanski ministar spoljnih poslova Dominik Rab rekao je da će Velika Britanija "vrlo pažljivo pratiti događanja vezana za to pitanje" u svojoj nekadašnjoj koloniji.
Kancelarija UN-a za ljudska prava zatražila je u februaru ove godine od Ujedinjenih Arapskih Emirata dokaze da je princeza Latifa još uvek živa.
Iz Emirata su dobili odgovor da je Latifa dobro, okružena ljubavlju svoje porodice i brigom medicinskog osoblja, no dokaz da je živa nisu predočili, zbog čega je početkom aprila portparolka UN-a iz Ženeve Marta Hurtado još jednom izrazila zabrinutost.
Ona je rekla i da su predložili sastanak sa predstavnikom Emirata u Ženevi, što je "načelno prihvaćeno", ali i da UN takođe planiraju ponovno otvaranje slučaja Latifine starije sestre Šamse.
U jeku svih tih neugodnih događaja šeik Muhamed bin Rašid Maktum je objavio da će u svemir ići Nura al Matruši, što je momentalno ali verovatno ne i trajno, preusmerilo fokus Zapada sa nestalih sestara na zvezdano nego gde "Arapi dolaze", kako glasi i slogan svemirskog programa UAE, piše Slobodna Dalmacija.
Ujedinjeni Arapski Emirati pridružili su se pre nekoliko meseci malom broju zemalja koje su uspešno poslale letelicu do Marsa. Čak 60 posto svih misija na Crvenoj planeti bilo neuspešno, što uspeh UAE čini još većim.
Njihova letelica "Nada" rezultat je neobične saradnje UAE-a i Laboratorije za fiziku atmosfere i svemira istraživačkog instituta sa Berklijem, Univerzitetom Arizone i Univerzitetom Kolorado koji na svemirskim misijama radi više od pola veka. Čitav projekat je koštao 200 miliona dolara.
"Nada" nosi tri instrumenta koji će proučavati kako neutralni atomi vodonika i kiseonika – ostaci nekada obilnih voda na Marsu – cure u svemir.
"Nada" je na Zemlju već poslala niz spektakularnih fotografija Crvene planete, ali to je tek početak – ambicije UAE-a idu dalje, s ciljem izgradnje ljudskog naselja na Marsu do 2117. godine.
U međuvremenu, ta zemlja planira da u pustinjama uokolo Dubaija stvorit zasvođeni "naučni grad" za simulaciju marsovskih uslova života i samim tim razvoj tehnologije potrebne za kolonizaciju ove planete.
Emirati su potpisali i memorandum o saradnji s kompanijom Virdžin Galaktik za svemirski turizam i najavili osnivanje "svemirskog suda" za rešavanje komercijalnih sporova u vezi sa svemirskom industrijom.
Emirati već imaju 12 satelita u Zemljinoj orbiti i planiraju lansiranje još nekoliko, a u septembru 2019. prvi Emiraćanin je poslat u svemir u okviru tročlane posade u Međunarodnoj svemirskoj stanici.
Sa naftom je gotovo...
Cena? Prava sitnica – samo budžet njihove Svemirske agencije iznosi 5,2 milijarde dolara, a agencija je tek mali deo čitavog programa.
Naftom bogati Emirati navodno svojim svemirskim programom žele da unesu raznolikost u svoju ekonomiju, smatrajući da je istraživanje svemira jedan od tih načina.
Uz moguću pomoć ruske, japanske, američke, korejske i tehnologije drugih zemalja, UAE žele da iskoriste svemirski program kako bi poboljšali inovacije, razvili novu industrijsku bazu i podržali istraživanja i razvoj svojih kompanija.
Prema statistikama Centralne banke UAE-a, oko 40 posto prihoda vlade Emirata otpada na industriju nafte, koja čini i 25 posto bruto nacionalnog dohotka.
Ali princ Muhamed bin Zajed, prestolonaslednik Abu Dabija i jedan je od najmoćnijih ljudi u UAE-u i na Arapskom poluostrvu, još je pre pet godina rekao da se pretpostavlja da će rezerve nafte i prirodnog gasa biti iscrpljene u roku od 50 godina.
Zbog toga, UAE radi na unapređenju obarzovnog sistema, inovacijama i preusmeravanju ekonomije sa nafte na druge izvore. Drugim rečima, Emirati "naftu", odnosno bogatstvo budućnosti, žele da crpe iz svemira. Makar tamo slali i žene.
Kurir.rs/K.P.
"VIDE DA SRBIJA NAPREDUJE BRŽE OD NJIH" Predsednik Vučić o napadima iz Zagreba: "Srećan sam što mi nemamo tu vrstu frustracije i kompleksa kako oni imaju prema"