RAT MILIJARDERA ZA NISKU ORBITU: Mask i Bezos žele da promene živote svih ljudi na planeti, u sukobi nema milosti VIDEO

SpejsEksova raketa Falkon 9 poleteće sa rta Kanaveral sa novim teretom Starlink, noseći drugu seriju posebno dizajniranih satelita u nisku orbitu. Amazon u međuvremenu pokušava da gurne klipove u točkove svog rivala, dok do danas nije spreman da ispuni svoje ambiciozne planove.

Potencijal Starlinka, odeljenja raketne kompanije Spejs Eks - koji je nedavno odvezao četvoricu astronauta na ISS, prikazan je kao ogroman jer na mrežu može povezati milijarde ljudi. Od danas, otprilike trećini sveta ili nedostaje Internet veza ili mora da se suoči sa poremećenim signalom zbog loših vremenskih uslova ili zastarele opreme. Oko 4 procenta Britanaca uključeno je u procenu.

Budući da je potencijal globalnog širokopojasnog pristupa zaista ogroman, čini se da Amazonov Džef Bezos, kao i dobavljači Viasata i britanske državne One Veb, žele da uskoče u trku. Međutim, ništa od pomenutog nije napredovalo kao Starlink: Muskov izum prikupio je čak 10.000 kupaca od uvođenja beta usluge u oktobru prošle godine.

Globalna usluga mogla bi postati stvarnost već ovog leta, a predsednica SpejsEksa Gvinet Šotvel nedavno je iznela njihov ambiciozni plan: „Posle približno 28 lansiranja, imaćemo kontinuiranu pokrivenost širom sveta“. Sledeće srede, SpejsEksova raketa Falkon 9 izbaciće u orbitu još 60 satelita.

Međutim, rivali su željni da kritikuju napredak Starlinka, tvrdeći da je drugi najbogatiji čovek preopteretio orbitu svojim satelitima, koji se gotovo međusobno sudaraju. Amazon je sa svoje strane izgubio živce kada je Starlink zatražio od Savezne komisije za komunikacije (FCC) da mu dozvoli da lansira neke satelite u orbitu nižu od prvobitno planiranog.

Kompanija, koju predvodi Džef Bezos, Maskov suparnik na listi najbogatijih ljudi na svetu, insistirala je na tome da će niža orbita, gde takođe planira da postavi svoje satelite, povećati šanse za slučajne sudare. Amazonov projekat Kviper vredan 10 milijardi dolara uključuje 3.200 satelita koji emituju Internet, ali do danas nijedan nije postavljen u orbitu.

Mask je protestvovao, sugerišući da Amazon pokušava da spreči poštenu konkurenciju. „Nije u javnom interesu ograničavati Starlink danas zbog Amazonovog satelitskog sistema koji je u najboljem slučaju udaljen nekoliko godina od aktiviranja“, rekao je.

FCC još uvek nije doneo odluku o zahtevu kompanije Starlink. Uprkos dvoboju, Starlink se u međuvremenu suočio sa brojnim zahtevima američkih operatora širokopojasne mreže da povuku 885 miliona dolara saveznih sredstava koja su u decembru uručena kompaniji Starlink kao deo vladine podrške ugovoru od 9 milijardi dolara za uspostavljanje širokopojasne infrastrukture za udaljena područja. Gari Bolton, šef Udruženja optičkih širokopojasnih mreža (FBA), rekao je da Starlink treba izbaciti jer će brzine koje on predlaže tobože pasti ispod željenih.

Starlink, sa svoje strane, tvrdi da brzine prenosa prelaze 100 Mbts, brzine prenosa su 20 Mbps, a kašnjenje je neverovatnih 20 ms, pošto su sateliti spušteni na manje od 400 km od Zemlje.

Prema Eli Durad, ekonomisti iz Centra za rast i mogućnosti na Državnom univerzitetu u državi Juta, prihod Starlink-a bi na kraju zasenio osnovnu delatnost matične kompanije, koja je kalifornijskoj kompaniji zaradila 2 milijarde dolara 2019. godine.

„Starlink je štampač novca“, napisao je. Prošle godine je Morgan Stanlei procenio da bi Starlink mogao povećati vrednost SpejsEksa na ogromnih 175 milijardi dolara, ukoliko bi posao bio pokrenut.

Kurir.rs/Logično