OVAJ GRAD JE NA UDARU POŠASTI GORE OD KORONE: Zvaničnici priznaju da je prošla godina bila dramatična, ali će ova biti još gora

U San Francisku se zdravstveni zvaničnici suočavaju sa mnogo gorom krizom od pandemije koronavirusa: sve veći broj smrtnih slučajeva od predoziranja drogom prošle godine, što ukazuje na sve naznake porasta u 2021. godini.

Svake godine se u gradu pored zaliva povećava broj smrtnih slučajeva od predoziranja. U 2019. godini predoziranje je odnelo 441 život, što je 70 odsto više nego 2018. godine.

„Sa sigurnošću mogu da kažem da ono što radimo ne funkcioniše i da je svakim danom sve gore“, rekao je Met Hanej, član gradskog odbora.

„Nude mi drogu svaki put kad izađem. Neverovatno”, rekao je Hanej, koji predstavlja okrug Tenderloin, područje sa niskim prihodima u srcu grada.

U svom izveštaju Tajms je citirao narkomana identifikovanog kao Amber Neri, koji je rekao da su predoziranja postala uobičajena i da su ljudi prethodno rekli: „Sklonite cevi! Policajci dolaze. Policija ih više ne tera da ih uklone “. Tajms je rekao da je policija, kada je patrolirala ulicom u centru grada, „ljubazno zamolila gospođu Neri i ostale korisnike, uglavnom beskućnike, da se presele na drugu stranu ulice“.

Epidemiolog dr Aleks King procenio je da je 80 odsto gradskih korisnika droge beskućnika.

„Ne možete odvojiti smrtnu krizu od predoziranja od stambene krize“, rekao je King za Tajms. „Oni su potpuno povezani.

Grad vodi projekat prevencije i edukacije o predoziranju drogom, koji je prošle godine objavio više od 50.000 doza naloksona, koji se koristi za sprečavanje fatalnih predoziranja, rekla je menadžerka projekta Kristen Maršal. Hanej tvrdi da jednostavno poništavanje potencijalno fatalnih predoziranja nakon davanja lekova nije dovoljno.

„Ako samo delite ono što neko treba da iskoristi, to je tragično neadekvatno“, rekao je. Ali Maršal smatra da razotkrivanje mreže problema među onima koji se predoziraju nije lako. „Osnovni uzroci predoziranja nisu na odgovarajući način rešeni u San Francisku“, rekla je Maršal za SFGate.

„Govorimo o dubokim korenima većih problema - siromaštva, raseljavanja, gentrifikacije, institucionalnog rasizma. Sve ove stvari utiču na sposobnost ljudi da ostanu sigurni i zdravi. Povrh toga, ponuda lekova je zaista jaka. „A puki haos u kojem ljudi žive - u siromaštvu, u skloništima, živeći sa traumama - i dalje ostaje“, rekla je ona.

Kurir.rs/Logicno.com