ERDOGAN NA MUKAMA ZBOG ISTANBULSKOG KANALA Četiri turske banke odbile zajam za gradnju! Svi čekaju izbore 2023.

Priča oko gradnje Istanbulskog kanala koju je najavio Truski predsednik Redžep Tajip Erdogan najverovatnije neće ići tako lako kao što se mislilo. Ovaj put kočničari nisu gradske vlasti Istanbula, i ekološki aktivisti nego turske banke, koje baš nisu voljne da finansiraju ovaj megalomanski projekat zbog zabrinutosti po životnu sredinu i investicionih rizika koji stoje kao damaklov mač nad ovim projektom.

Turski predsednik tvrdi da je cilj kanala rasterećenje brodskog saobraćaja kroz Bosfor, koji sad prolazi kroz srce Istanbula

Šest turskih banaka, uključujući Garanti Bank, Is Bank i Lapi Kredi, potpisale su okvir principa odgovornog bankarstva koji podržavaju Ujedinjene nacije, a koji potpisnike poziva da izbegavaju nanošenje štete ljudima i planeti.

„Definitivno ne želimo da damo zajam ovoj vrsti projekta zbog ekoloških problema“, rekao je viši bankar za Rojters, dodajući da banke potpisnice moraju poštovati Pakt održivosti koji podržavaju Ujedinjene Nacije.

U vladinom izveštaju 2019. godine cena kanala procenjena je na 75 milijardi lira - ili 13 milijardi dolara u to vreme.

Zbog nespremnosti nekih turskih zajmodavaca da finansiraju projekat, verovatnije je da će državno i inostrano finansiranje morati da igraju veću ulogu da bi se Erdoganov san ostvario.

Erdoganov portparol i savetnik Ibrahim Kalin rekao je za Rojters da će projekat "sigurno" privući investitore i poverioce kada se uskoro održe tenderi.

Denizbank i državna Vakifbank takođe su odbile za Rojters da komentarišu finansiranje kanala, dok Akbank i državni zajmodavci Halkbank i Zirat banka nisu odmah odgovorili na zahteve za komentar ovog medija.

Troškovi kanala pomračili bi druge mega projekte, poput ogromnog novog aerodroma u Istanbulu, koji su definisali Erdoganovo nasleđe.Ogroman inostrani kratkoročni dug u vrednosti od oko 150 milijardi dolara za banke i kompanije zapeo je za liru i razotkrio rizike iscrpljenih deviznih rezervi Turske.

Valutna kriza u 2018. godini odgodila je projekat kanala, ali je ponovo na dnevnom redu kako se ekonomija oporavlja od pandemije, a vlada je prošlog meseca odobrila razvojne planove.

Erdoganov savetnik Kalin rekao je da već postoji interesovanje za nadmetanje koje će biti otvoreno za sve, uključujući turske, evropske, američke i kineske firme.

„To je profitabilan projekat ... i sigurni smo da će ići napred“, rekao je Rojtersu.

Ali za većinu turskih banaka, posebno zajmodavce sa evropskim bankama i one koji su uključeni u sindikate za kredite, rizici bi verovatno bili previsoki, rekli su izvori i dodali da bi preuzimanje tako velikog projekta moglo ograničiti njihov kapacitet za sprovođenje daljih sindikalnih zajmova, dok takođe postoji rizik da bi projekat mogao biti torpedovan u kasnijoj fazi.

„Nijedna turska banka, ni državna ni privatna, ne bi mogle da preuzmu taj rizik“, rekao je bivši viši bankar.

Kanal bi uništio morski ekosistem i slivove koji pružaju gotovo trećinu istanbulske slatke vode, prema Uniji komora turskih inženjera i arhitekata.

Moskva je zabrinuta da kanal možda neće biti obuhvaćen Konvencijom Montreju kojom se stranim ratnim brodovima ograničava pristup Crnom moru kroz Bosforski moreuz. Turski zvaničnik rekao je 2019. godine da novi kanal neće biti obuhvaćen konvencijom koja datira iz 1936. godine.

Četvrti bankar je takođe rekao da bi se, s obzirom na to da se opozicione stranke protive projektu, izgradnja mogla zaustaviti ako se zbaci Erdoganova vladajuća stranka Pravde i razvoja. Inače predsednički izbori u Turskoj zakazani su za 2023. godinu.

„Veličina projekta je izuzetno ogromna i ima reputacijski rizik, što je ujedno rizik i za zajam “, rekla je on .

Kurir.rs/Rojters