LEKAR SIROMAŠNIH NA PUTU DA POSTANE SVETAC: Milioni građana Venecuele već 72 godine čekaju da se ovo desi! VIDEO

Uz gotovo monaški život, poziv da traži dobro drugih i bistri naučni um, Hoze Gregorio Hernandez je stekao naklonost onih koji su ga nazivali "lekarom siromašnih". Religijska ikona postao je nakon njegove smrti 1919. godine i od tada milioni Venecuelanaca usrdno traže da se poštuke kao svetac.

Državni sekretar Vatikana, kardinal Pjetro Parolin, trebalo je da lično vodi Hernandezovu beatifikaciju. Ali bivši ambasador Svete stolice u Venecueli u sredu je otkazao putovanje u južnoameričku državu, pozivajući se na pandemiju.

Hernandez je umro u 54. godini kada ga je početkom 20. veka udario jedan od retkih automobila u Venecueli. Njegov uspon ka svetosti bio je mučen preprekama, ali u srcima mnogih Venecuelanaca on je već svetac.

Beatifikacija "uopšte ne menja stvari ... za mene je on uvek bio svetac", rekla je Odalis Džosefina Vargas, koja poput miliona drugih Venecuelanaca poštuje lekara koji je stekao slavu davanjem besplatnog lečenja i lekova siromašnima.

Vargas ima sliku lekara na oltaru u svom domu koji je uvek osvetljen zelenim sijalicama, osim tokom zatamnjenja koja muče zemlju.

Kada je papa Jovan Pavle II posetio Venecuelu u februaru 1996. godine, primio je peticiju koju je potpisalo pet miliona ljudi - gotovo svaki četvrti Venecuelanac - tražeći da Hernandeza proglasi svetim i da njegovo bogosluženje ozvaniči.

Hernandez, rođen 26. oktobra 1864, bio je uveren da je nauka jedan od glavnih načina da se zemlja izvuče iz bede. Osnovao je dve istraživačke institucije i nekoliko odeljenja na Centralnom univerzitetu u Venecueli, najstarijem i najvećem u zemlji.

"Verovao je da je medicina sveštenstvo ljudskog bola", rekao je jednom Luis Razeti, istaknuti venecuelanski lekar i Hernandezov prijatelj.

Hernandez, koji se nikada nije oženio, diplomirao je za lekara u Karakasu 1888. Putovao je u Evropu da bi studirao, a zatim i postao katolički monah, ali njegovo krhko zdravlje nije mu dozvoljavalo da izdrži hladnoću i vlagu Italije. Vratio se u Venecuelu da se oporavi i ostao trajno.

29. juna 1919. godine ubijen je prelazeći ulicu nedugo nakon što je u apoteci uzeo neke lekove i odneo ih vrlo siromašnoj starici. Procenjuje se da je u njegovoj pogrebnoj povorci učestvovalo 20.000 ljudi, što je u to vreme bilo oko četvrtine stanovništva Karakasa.

1986. Vatikan je Hernandeza proglasio "časnim", što znači da je vodio primeren hrišćanski život. Ali da bi postigli svetost, timovi lekara, teologa i kardinala moraju odobriti dva čuda koja mu se pripisuju.

Slučaj koji je podstakao beatifikaciju bio je slučaj devojčice Iakuri Solorzano, koja je bila teško povređena nakon pucnja u glavu i uspela je da se potpuno oporavi u čudu pripisanom Hernandezu, izvestila je tada nadbiskupija Karakas.

Papa Franjo potpisao je dekret za proglašenje blaženim prošlog juna.

Jovan Pavle II, sada i sam svetac, dva puta je posetio Venecuelu. Ali odnosi između venecuelanskih katoličkih lidera i socijalističkih vlada u zemlji bili su zategnuti, posebno tokom mandata pokojnog predsednika Uga Čavesa. Tokom svoje vlade od 1999. do 2013. godine, optužio je katoličke vođe da su okrenuli leđa siromašnima i stali na stranu "oligarhije".

Za vreme Franjinog mandata kao papa, odnosi su se dramatično poboljšali. Neki posmatrači su rekli da planirano Parolino putovanje u Venecuelu može pomoći Vatikanu da postavi temelje za nove pregovore nakon niza neuspelih dijaloga tokom poslednjih pet godina usmerenih na postizanje sporazuma između vlade i opozicije.

Beatifikacija dolazi u trenutku kada se mnogi Venecuelanci bore da prehrane svoje porodice, što je rezultat, između ostalih faktora, visokih cena hrane usred hiperinflacije. Prema izveštaju Svetskog programa za hranu Ujedinjenih nacija za 2020. godinu, ukupno 9,3 miliona ljudi - oko trećine stanovništva - pati od umerene ili ozbiljne nesigurnosti u hrani.

Obožavanje Hernandeza proširilo se na Španiju i Portugaliju i na druge države Južne Amerike.

"To je nešto impresivno. Izlaskom Venecuelanaca i povratkom u njihova mesta porekla ljudi koji su živeli u našoj zemlji proširilo se njihovo znanje i predanost ", rekao je kardinal Baltazar Pora.

Kurir.rs/WTOP