Nakon što su Češki zvaničnici odlučili da izbace rusku državnu korporaciju za izgradnju i održavanje nukelarnih elektrana "Rosatom" iz igre za izgradnju novog atmoskog rekatora u neuklearnoj elektrani Dukovani, posle izbijanja špijunskog skandala i optužbi da su oficiri ruske vojne obaveštajne službe GRU digli u vazduh vojno skladište 2014. silčna situacija bi mogla da se pojavi i u Finskoj.

Kako je objavio specijalizovani portal Barents obzerver koji pokriva informacijama krajnji sever Evrope novi geopolitički problem pojavio se sad i u Finskoj gde se već gradi nuklearna elektrana koja bi trebala da ima ruski reaktor i da nuklearno gorivo nabavlja iz Rusije, što u ovakvim uslovima kakvi su sad u Evropi zbog zaoštrenih odnosa na relaciji Moskva- EU otežavaju izgradnju.

Naime, Finci su zajedno sa Rusima započeli projekat gradnje nove nuklearne elektrane na lokaciji Pihajoki poluostrvu Hanhikivi koja se inače nalazi južno od Oulua. Radovi na elektrani su se zahuktali, iako nije data konačna dozvola za reaktor u nuklearnoj elektrani Hanhikivi 1.

Do sada problemi oko ove elektrane bili su vezani za rešavanje određenih ekoloških problema, pre svegauticaju elektrane na morsko okruženje i ribolov kad krene rad.

Inače reaktor koji će biti izgrađen je četvrte generacije vodom hlađen, ruskog dizajna tipa VVER-1200, snage 1200 MW, za koju se procenjuje da obezbeđuje oko 10% finskih potreba za električnom energijom. Inače ruska državna nuklearna korporacija ima 34% udela u ovoj elektrani. Za Moskvu je izvoz civilnih nuklearnih reaktora osim komercijalnog prihoda i izvor simboličnog tehnološkog ponosa.

Inače kao i kod češke nuklearne elektrane, takođe je bilo planirano da reaktor Hanhikivi 1 dobija uranijum iz Rusije.

Međutim, u celu stvar umešala se politika pre svega odnosi na realciji EU, SAD i Rusija su se pogoršali, a počelo je i uvođenje sankcija. Takvi politički aranžmani prete da ugroze i gradnju ove elektrane, pre svega finansije i opremanje.

O tome koliko se neki protive udelu Rusije u gradnji ove elektrane goviri i podatak da je tabla sa znakom ulaza u mesto Pihajoki precrtana i dopisano "Putinjoki", što govori o strahu od Rusije sa kojom se inače Finska graniči celom istočnom stranom od Baltika do Barencovog mora.

Optimistični plan predviđa da bi eketrana mogla da bude puštena u rad 2029. godine što je četiri godine odstupanja od predviđenog projekta. Takođe troškovi gradnje su porasli sa 6,7 milijardi na 7,5 milijardi evra, a posebno zbog kašnjenja u izdavanju građevinske dozvole.

Kad bude završena ova nuklearna elektrana biće treća u Finskoj i najsevernija u zapadnoj Evropi.

Kurir.rs/Batrents obzerver