Velika Britanija se priprema za izborni superčetvrtak, glasanje za regionalne parlamente Škotske i Velsa, lokalna veća u Engleskoj i gradonačelnika Londona.

Sve oči su ipak uprte u Škotsku jer će pobednik odlučivati o budućem referendumu o nezavisnosti.

Izbor 129 zastupnika u Škotski parlament na idućih pet godina ponovo je pokrenuo raspravu o tome treba li ta oblast sa 5,5 miliona ljudi da krene svojim putem, a vladajuća stranka želi da dobije zeleno svetlo za novi referendum o nezavisnosti od Ujedinjenog kraljevstva.

Plan o drugom referendumu za nezavisnost Škotske

Škotska nacionalna stranka (SNP) premijerke Nikole Stardžon nada se većini u parlamentu u Edinburgu, jer bi ta većina trebalo da podrži njen plan da se drugi referendum održi krajem 2023. ili kada se završi pandemija.

Tada britanski premijer Boris Džonson "ne bi imao ni demokratskog, ni izbornog ili moralnog opravdanja" da blokira referendum, poručila je premijerka.

Međutim, predizborne ankete pokazuju da SNP možda i neće ostvariti jasnu većinu pa će morati da sklapa koaliciju.

Pedeset pet posto Škota glasalo je 2014. na referendumu "protiv" nezavisnosti, a Džonson se protivi novom referendumu, navevši da se takvo izjašnjavanje održava "jednom u generaciji".

Ispitivanje koje je ove sedmice sprovela konsultantka kuća Savanta KomRes pokazuje da bi i danas rezultat bio isti, odnosno da bi 49 posto Škota glasalo protiv nezavisnosti kada bi se referendum održao sada, a 42 posto glasalo bi za.

Zagovornici izlaska iz UK-a (nazivaju ih "indyref2") tvrde da je Bregzit radikalno promenio situaciju jer su škotske ekonomske grane ribarstvo i poljoprivreda teško pogođene razdvajanjem od Evropske unije.

SNP tvrdi da bi nezavisnost stvorila bolje, poštenije uslove za Škotsku koja bi kao nezavisna država mogla da pristupi EU.

Sa druge strane, stranke koje žele da ostanu u Britaniji strahuju da bi novi referendum naškodio oporavku nakon pandemije. Daglas Ros, lider konzervativaca, rekao je AFP-u da bi još jedan referendum bio "odvlačenje pažnje" od toga.

Lider laburista Anas Sarvar ističe da su Škotskoj potrebni "političari koji će nas ujediniti kao zemlju, a ne deliti".

"U načelu sam za nezavisnost, ali mislim da nije pravi trenutak, posebno ne s apandemijom", smatra Dejvid Kolin (42) koji radi kao marketinški stručnjak u Glazgovu.

"Supervećina"

Zbog pandemije predizborni skupovi su otkazani, pa su stranke svu snagu fokusirale na TV i internet kampanju i deljenje letaka.

"Stvarno smo u čudnoj situaciji: reč je o važnim izborima, a javnost nije istinski u nju uključena", rekao je Kristofer Karman, profesor za civilno društvo na Univerzitetu u Glazgovu.

Izborni sistem je takad da Škoti mogu da glasaju dva puta, za kandidata u svojoj izbornoj jedinici i za stranku.

Bivši lider SNP-a i bivši škotski premijer Aleks Salmond nada se da će privući glasove svojom novom strankom Alba. Nedavne ankete predviđaju sve više podrške Albi, koja želi da formira "supervećinu" i odmah raspiše referendum o nezavisnosti.

Sadašnja poremijerka ga optužuje da se time "kocka s budućnošću zemlje".

Salmond i Stardžon bili su partneri, ali su odnosi su pukli kad je Salmond bio optužen za seksualno zlostavljanje zbog čega ga je prisilila da odstupi. Naknadno je potpuno oslobođen optužbe, ali im je odnos nepovratno narušen i taj njihov spor iz prošlosti mogao bi da našteti pokretu za nezavisnost Škotske.

Jedine druge dve stranke koje zagovaraju nezavisnost su Zeleni (u sadašnjem sazivu imaju pet zastupnika u Holirudu, regionalnom parlamentu), a oni isključuju svaku mogućnost koalicije s Albom, piše Hina.

Anketa koju je sproveo JuGov pokazuje da bi 72 posto birača SNP-a podržalo koaliciju sa Zelenima, ali 55 posto njih ne želi savez s Albom.

Manifest SNP-a kaže da bi nezavisnost dopustila Škotskoj da kontroliše svoju privredu, stvara nova zelena radna mesta i podrži tehnološke start-ap kompanije.

Sektori ribarstva i proizvodnje morske hrane traže direktan pristup jedinstvenom tržištu EU, navodi se u manifestu.

Konzervativci, međutim, tvrde suprotno, da će nezavisnost "naštetiti škotskoj privredi".

Lokalni izbori u Velsu, Engleskoj, Londonu

U četvrtak svoj regionalni parlament bira i Vels koji priprema nove zakone u području zdravstva, obrazovanja, lokalne samouprave, transporta, socijalnih i drugih područja.

Velšani će birati 60 zastupnika u svoj lokalni parlament (Sened Cimru) od čega 40 većinskim, a 20 proporcionalnim izbornim sistemom, navodi BBC.

Među glavnim pitanjima izborne kampanje bio je način na koji je velški premijer, laburista Mark Drejkeford upravljao pandemijom. Ankete predviđaju laburistima dobar rezultat, ali je pitanje da li će osvojiti dovoljno glasova da sami sastave vladu.

Engleska nema svoj parlament pa u četvrtak bira 5000 članova u 143 gradske i opštinske skupštine. U 13 mesta biraće gradonačelnike, među njima i u glavnom gradu Londonu.

Aktualnom londonskom gradonačelniku Sadiku Kanu ankete predviđaju novi mandat, ali tek u drugom krugu u kojem će se verojatno ogledati sa konzervativcem Šonom Bejlijem.

Pošto je Kan poreklom iz Pakistana, a Bejli sa Jamajke, London i na ovim izborima pokazuje svoju multikulturalnost.

Birališta u sve tri regije otvaraju se u 8 sati po srednjeevropskom vremenu, a zatvaraju u 23 sata.

Na biralištima će biti postavljene plastične pregrade i birači će morati da drže distancu i poštuju druge pandemijske mere.

Glasači, nekih 48 miliona, zamoljeni su da na birališta ponesu svoje olovke.

Birači koji neće moći da glasaju jer su zaraženi virusom ili su bili u kontaktu sa zaraženim pa su u samoizolaciji, moći će da ovlaste nekoga da glasa u njihovo ime.

BBC navodi da se prvi rezultati očekuju u petak.

Kurir.rs