SAHRANA OD PRE 80.000 GODINA Arheolozi pronašli najstariji pogreb u Africi: Otkopani ostaci trogodišnjeg deteta FOTO, VIDEO

Arheolozi su tokom terenskog rada identifikovali najstariji poznati ljudski pogreb u Africi otkrivši ostatke deteta pažljivo položenog u grobnicu pre skoro 80.000 godina.

"Ovo je prilično spektakularno“, rekao je Majkl Petraglia, profesor ljudske evolucije i praistorije na Institutu Maks Plank za nauku o ljudskoj istoriji u Jeni, u Nemačkoj. "To je najstarije sahranjivanje ljudi u Africi. Govori nam nešto o našoj spoznaji, našoj društvenosti i našem ponašanju".

Tim je otkrio ivicu groba i prve delove kostiju 2013. godine, ali fragmenti su bili toliko krhki da su se pretvorili u prašinu kada su naučnici pokušali da ih uklone. Tokom naredne četiri godine istraživači su iskopali grob odozgo, otkrivajući još više kostiju, ali čak ni nanošenje smole nije pomagalo.

Istraživači su odlučili da kopaju oko kružne jame, široke približno 40 i duboke 13 centimetara, i celu grobnicu omotaju gipsom kako bi se mogao bezbedno podići sa zemlje. Blok je odnesen u Nacionalni muzej u Najrobiju i dalje u specijalnu laboratoriju u Španiji, gde je materijal dalje iskopan i potom snimljen 3D rendgenskom opremom.

Dva mala zuba pronađena u grobu poklapala su se sa zubima Homo sapiensa, a starosnu dob deteta suzili su na dve i po do tri godine. Ostali zubi su i dalje bili u donjoj vilici deteta, otkriveni sa kičmom, rebrima i drugim kostima sa ramena i udova. Kameni alati za struganje, bušenje i graviranje pronađeni su u grobu i oko njega, uz kamene vrhove koji su možda postavljeni na drvene osovine da bi se napravila koplja.

Slike pokazuju da je dete bilo položeno na desnu stranu sa kolenima podvijenim prema grudima, dok položaj lobanje sugeriše da je ležalo na naslonu za glavu ili jastuku. Zglobne kosti, poput kičme, nisu se raspale u grobu, što je istraživače navelo da sumnjaju da je telo pre sahranjivanja bilo čvrsto umotano u pokrivač. Prema istraživanju objavljenom u "Nature", utvrđeno je da su kosti stare oko 78.000 godina.

"Ljudi su, za razliku od šimpanzi, počeli da razvijaju složene sisteme verovanja oko smrti“, rekla je prof. Nikol Bovin, glavni istražitelj na projektu u Jeni.

"To se međukulturalno duboko razlikuje, kao i načini lečenja mrtvih, tako da ne možemo izvući konkretne zaključke o tome šta je sahranjivanje značilo za ljude".

"Ono što se, pak, čini jasnim je da ne postoji samo emocionalna veza sa mrtvima, već gotovo sigurno i okvir za razumevanje i upravljanje smrću i za njeno osmišljavanje. Za razliku od drugih vrsta, mi imamo kosmološke sisteme verovanja koji daju smisao iskustvu i događajima poput smrti voljene osobe “.

Arheolozi su pronašli starija ljudska groblja van Afrike. Ljudski ostaci pronađeni iz sahrana u pećini Skhul na obroncima planine Кarmel u Izraelu i pećini Кafzeh blizu Nazareta stari su između 90.000 i 130.000 godina.

"Rane afričke sahrane su posebno retke uprkos činjenici da je Afrika rodno mesto naše vrste“, rekao je Bovin.

"Neverovatno je retko da imamo uvid u takav u vremenu, posebno jednom tako drevnom“, dodala je ona. "Pokop nas vraća u veoma tužan trenutak ... koji, uprkos ogromnom periodu vremena koji nas razdvaja, možemo shvatiti kao ljudi".

Kurir.rs/The Guardian