VELIKA BRITANIJA SE RASPADA: To škripanje i cviljenje? To je zvuk broda zvanog Ujedinjeno Kraljevstvo koji rapidno tone

Svaki argument za ostanak Škotske u Ujedinjenom Kraljevstvu svoj kontraargument ima u britanskom premijeru Borisu Džonsonu.

U Vestminsteru, na čijem se grbu nalaze gvozdena vrata zamka sa krunom i okružena lancima (u prevodu, plebs nema ovde šta da traži), vlast koja je simbolično u rukama krune, premijeri rutinski zloupotrebljavaju. Ali niko, u modernim vremenima, nije iskoristio to odsustvo kodifikovanog ustava tako efikasno kao Džonson. Sada je on taj koji odlučuje da li njegove greške i ekcese treba istraživati. Napunio je Dom lordova bizarnim asortimanom prevaranata i gadova koji sve duguju njemu a ništa izbornom telu, piše kolumnista Gardijana.

Iako je za sebe govorio da je "ministar unije" i tvrdio da ga ni "divlji konji" neće sprečiti da poseti Škotsku pre današnjih izbora, prošlog meseca je odustao od planirane posete. Decentralizaciju je nazvao "katastrofom" i "najvećom greškom Tonija Blera". Njegov zakon o unutrašnjem tržištu zadao je težak udarac Škotskoj, Velsu i Severnoj Irskoj, podneo je amandmane na dva zakona namenjena unapređenju kvaliteta života Škota.

Sada, na izborima u Škotskoj, Velsu i Severnoj Irskoj, birači sve više shvataju da je liberalni entuzijazam u Britaniji mehanizam za frustrirajuću progresivnu promenu i kršenje svih političkih stremljenja, piše britanski kolumnista.

U Škotskoj, tri stranke koje se zalažu za nezavisnost - SNP, Zeleni i Alba - imaju velike šanse da osvoje većinu. Ako Vestminster (London) dozvoli drugi referendum o nezavisnosti, i omogući fer sprovođenje istog, krajnji rezultat će biti kraj unije.

Do pre nekoliko godina, nezavisnost Velsa je delovala kao hobi ekscentrika - svega 10 posto je bilo za. Ispitivanje javnog mnjenja u martu pokazalo je da bi čak 39 posto Velšana glasalo za izlazak iz Unije. Vrlo je moguće da Plaid Cimru i možda čak i Zeleni, koji se zalažu za nezavisnost, dobiju neke glasove danas.

Stogodišnjica Severne Irske je najverovatnije poslednji put proslavljena. Ponovno ujedinjenje sa Irskom ići će polako jer bi brzanje bilo katastrogalno. Ali, podstaknut haosom Bregzita i carinskim ratom u Irskom moru, ponovno ujedinjenje deluje sve bliže i bliže. Prošlonedeljne ankete pokazale su da većina u Severnoj Irskoj sada veruje da će do ujedinjenja doći za njihovog života. Ta škripa i cviljenje? To je zvuk državnog broda koji se raspada i tone.

Spori kolaps Ujedinjenog Kraljevstva pruža priliku trima nacijama da stvari urade drugačije. Nezavisna Pkotska i Vels bi mogli da ostave po strani kulturu korupcije koju je omogućila i, vrlo moguće, učinila neophodnom, britanska kampanja finansijskih pravila. Mogli bi da uzmu vlast iz ruku nesposobnih i nezainteresovanih političara i stvore vlade za 21. vek izgrađene na izborima, demokratiji, distributivnoj ekonomiji i etosu služenja javnosti.

Ujedinjenje Irske će ućiniti neophodnom političku obnovu ova dela ostrva. Stvoriće novu naciju zasnovanu na novim ustavnim principima. Da bi se to postiglo, biće potrebno mnogo truda, rada i pomirenja, smatra Gardijanov kolumnista Džordž Monbio.

A Engleska? Na prvi pogled, kolaps Ujedinjenog Kraljevstva će ih ostaviti u problemu. Ogromna torijevska večina u sprezi sa starim disfunkcionalnim sistemima i nezainteresovani a druge. Ali to je naš problem koji nema nikakve veze sa onima van granica Engleske. Monibo veruje da će, kako druga britanska "kraljevstva" budu menjala svoje političke sisteme, tako i u Engleskoj doći do političke regeneracije i dolaska nove demokratije i ravnopravnijeg sistema.

Kurir.rs/K.P.