REKLI SU IM DA IH NA OBALI ČEKA NAORUŽAN NAROD, A SAČEKALA IH JE VOJSKA I POLICIJA: Kako je propao puč plaćenika protiv Madura

Četvrtog maja 2021. godine navršilo se godinu dana od propalog puča protiv venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura koga je grupa plaćenika američkih, kolumbijskih i venecuelanskih državljana pokušala da zbaci sa vlasti. Umesto svenarodnog otpora kako su im naručioci obećali, koji će ih raširenih ruku dočekati na obali, sačekala ih je Nacionalna garda Venecuele, mornarica i vojska koji su ih posle kraće pucnjave pohapsili. Onog trenutka kad je saopšteno da su plaćenici pohapšeni svi su počeli da peru ruke od njih. Šta se tačno dogodilo u Venecueli i do danas nije sasvim jasno i kakve to veze imam sa operacijom Zapata 1961 na plažama Kube pokušaćemo da rasvetlimo u tekstu.

Ekipa koja je pokušala da obori sa vlasti Nikolasa Madura, predsednika države bogate Naftom prošla je mnogo bolje nego Kastrovi protivnici u Zalivu svinja. Dok su ovi na kubanskim plažama pucali, ovi nisu stigli ni metak da opale, i odmah su pohapšeni, a ostali su u šoku kad su uvideli da ih narod nije dočekao dobrodošlicom.

Kako to izgleda mogli bi opisati rečenicom Karla Marksa iz dela Osamnaesti brimer Luja Bonapartea da se: “ Istorija prvi put javlja kao tragedija, a drugi put kao farsa”.

Kubanska i venecuelanska verzija imaju neke sličnosti: akteri su skoro isti venecuelanska opozicija – antikastristi, Maduro – Fidel Kastro, Venecuela (kao Kuba) – SAD, doduše, i ovde ima jedan izuzetak. Skoro je bilo nemoguće porediti Donalda Trampa sa Džonom Kenedijem ni po jednom elementu.

U ovoj priči pojavio se i jedan novi akter – kompanija koja regrutuje i angažuje bivše vojnike, specijalce za vođenje ono što bi vojnim rečnikom rekli „privatnog rata“, za onoga ko je spreman da plati i kad je rizično koristiti državne bezbednosne službe, ali i redovnu vojsku. Ostala je prikrivena u celoj priči uloga CIA i ostalih američkih obaveštajnih agencija i pojednih bivših savetnika i aktivnih činovnika administracije u Vašingtonu.

Šta se tu zapravo dogodilo, ko se iskrcao na obalu, a ko koga optužuje za propast mini invazije i propali puč?

Pa da krenemo ispočetka.

Bila je nedelja, 3. maj 2020, rani jutarnji časovi. Jedan crni gumeni čamac približio se obali Venecuele blizu grada La Gvajra, udaljenog 14 kilometara od prestonice, Karakasa. U tom čamcu nalazila su se desetorica do zuba naoružanih muškaraca koji su sa sobom nosili nekoliko velikih plastičnih sanduka. U trenutku kada su zakoračili na obalu, pripadnici Nacionalne garde Venecuele otvorili su vatru. Usledio je okršaj u kome je likvidirano osam plaćenika. Međutim, pojavio se još jedan veliki gumeni čamac na kome su bili plaćenici, a koji su se sukobili sa ratnom mornaricom Venecuele. Posle kraćeg okršaja pomenuta grupa se predala, a kada su identifikovani o kome se radi usledio je haos.

U isto vreme, u gradu La Gvajra usledio je okršaj policije sa naoružanim civilima koji su čekali uzalud pohapšenu grupu da joj se pridruže. Posle kraćeg puškaranja sa policijom i Nacionalnom gardom, oni su predali oružje i svet su obišle fotografije civila koji leže na zemlji sa rukama na potiljku.

Kada se uporedi iskrcavanja antikastrista na pesak u Zalivu svinja 1961. i Venecuelanska avantura vidimo maltene istu sliku. U oba slučaja naoružani plaćenici upali su u dobro pripremljenu zamku, samo što je na kubanskoj plaži zarobljeno 1.200 pristalica generala Flugensia Batiste, a u venecuelanskoj slučaju dvojica američkih državljanina.

Policija je u skobu sa grupom zaplenila nekoliko desetina automatskih pušaka kopija američke AR-15, dva puškomitraljeza FN MAG belgijske proizvodnje montirana na dva terenska vozila Toyota Hilux, koja je trebalo da budu iskorišćena za juriš na Karakas. Upravo zbog ova dva terenca, vlasti Venecuele su grupu prozvali ISIS-ovci, aludirajući na njihovo korišćenje pikapova u borbi. U celoj zaveri navodno je trebalo da učestvuju i pristalice opozicije i odmetnuti elementi venecuelanske vojske kako bi se Maduro srušio sa vlasti, grmele su sa televizije njegove pristalice.

Najglasniji je bio Nestor Reverol, ministar policije koji je, obraćajući se preko televizije, rekao da je grupa došla iz Kolumbije, da je to prethodnica od 300 plaćenika sastavljenih od dezertera iz redova vojske i policije, da je sve ovo bilo deo šire operacije da opozicija na vlast dovede svog lidera Huana Gvaida koga je tad podržavala Trampova administracija. Inače, naglašeno je da se pokušaj puča događao u trenutku dok zemlja pokazuje zavidne rezultate u borbi protiv koronavirusa.

Oglasio se bio i predsednik Narodne skupštine Venecuele Disodado Kabeljo koji je na toj funkciji zamenio opozicionara Huana Gvaida. On je saopštio da se među ubijenima nalazio i Roberto Kolina zvani „Panter“ koji je u kolumbijskom priobalnom gradu Rihoča organizovao vojni kamp za obuku protivnika Madura, koji bi zatim bili ubačeni u Venecuelu da pokrenu novi puč.

Kabeljo je podsetio da je upravo kolumbijska policija 23. marta ove godine na auto-putu u blizini ovog grada otkrila kamionet sa 26 automatskih pušaka sa teleskopskim nišanima i uređajima za noćno osmatranje. On se pozvao i na pisanje kolumbijskih medija da je plan o napadu bio ranije potpisan između tadašnje administracije Donalda Trampa i venecuelanske opozicije Huana Gvaida kome je za ovu operaciju na raspolaganje stavljeno 10 miliona dolara. Međutim, sam Tramp je tad, ali i Pentagon, oštro su demantovali izjave Venecuele da su učestvovali u pripremi puča i naveli da su ove tvrdnje potpuna besmislica.

U celu priču umešao se i AP, koji je tad objavio poduži tekst o propaloj operaciji upada plaćenika, za koju se otkrilo da je nazvana „ Operacija Hedeon“. U celu priču, prema tadašnjem pisanju AP, umešan je bio Džordan Goudro, trostruki nosilac ordena bronzane zvezde za akcije u Iraku i Avganistanu i vlasnik privatne kompanije „Silverkorp“ od 2018. koji je angažovan za izvođenje ove operacije, a koji živi na Floridi. Informacija je, navodno, zasnovana na belešci bivšeg veneuelanskog generala Klivera Akala koji služi zatvorsku kaznu u SAD zbog šverca narkotika.

Gudman je te informacije prvo odbacio kao besmislice i naveo da je operacija bila individualni čin jednog avanturiste koji je prevario angažovane plaćenike rekavši im da će ih na obali kad se iskrcaju dočekati naoružani narod i oklopna vozila da zajednički zbace Madura s vlasti. On je ponovio da ni on, ali ni Tramp s tim nemaju nikakve veze.

„Jeftin roman za beg od stvarnosti. Oni žele nas da uvere da je 300 plaćenika u Kolumbiji obučavano bez podrške Trampa i Ivana Dukea. I sad u njihovoj verziji, oni nas uveravaju da je, kad je nastupila katastrofa, operaciju pripremao samostalno neki Rambo“, izjavio je ambasador Venecuele pri UN Samuel Monkada.

Priču je dodatno podgrejao i Džon Bolton, bivši Savetnik za nacionalnu bezbednost Donalda Trampa koji se pre dve godine značajno angažovao u zbacivanju Madura s vlasti. Inače dva dana pre početka operacije, on je na Tviteru optužio Madura da ostaje na vlasti zahvaljujući vojnoj podršci Kube i Rusije, a onda u seriji tvitova obrazlagao zbog čega Venecueli treba uvesti još jače sankcije sve dok vladajuća garnitura ne preda vlast.

Američka veza u operaciji Hedeon

O ovoj propaloj operaciji oglasio se i sam predsednik Venecuele Nikolas Maduro u svom obraćanju iz palate Miraflores i naveo da je reč o prekograničnoj zaveri u kojoj važnu ulogu igra Kolumbija gde se nalaze baze za obuku plaćenika.

Maduro je slavodobitno pred kamerama saopštio da su uhapšena dvojica američkih plaćenika. Izvadio je dva plava američka pasoša i pročitao njihova imena i datume rođenja. Takođe, pokazao je sliku čamca i opreme poput uređaja za komuniciranje i uređaja za noćno osmatranje. Dvojica Amerikanaca identifikovani su kao Luk Denman i Arian Beri, oba bivša vojna specijalca i pripadnika „Zelenih beretki“ koji su služili u Iraku i Avganistanu.

Zamisao operacije „Hedeon“ bila je uhvatiti Madura živog i sprečiti produbljivanje političke i ekonomske krize u samoj zemlji iz koje je pobeglo, prema nekim procenama, čak pet miliona ljudi.

Uprkos prvobitnom negiranju, Gudro je ipak, kasnije priznao da poznaje dvojicu uhapšenih i da je pokušao na sve načine da sazna njihovu sudbinu, ali i da je nastala čitava noćna mora pošto mu niko ne odgovara na pozive, niti se oglašava.

Kej Deman, majka jednog od uhapšenih Amerikanaca, pošto je videla svog sina vezanog, rekla je tad medijima da se poslednji put čula sa njim pre nekoliko nedelja, kada joj je poslao SMS poruku sa nepoznate lokacije da je pita kako se nosi sa pandemijom koronavirusa. Takođe, rekla je i da nikada nije čula da njen sin razgovara o Venecueli, a da je za zarobljavanje saznala od njegovih prijatelja kada su videli njegovu sliku na društvenim mrežama.

„Prvi put sam se čula sa Gudrom. On mi je rekao da je postigao sporazum sa liderom opozicije koga podržavaju SAD, Huanom Gviadom, o ovoj operaciji da se svrgne Maduro. Gudro je rekao da Gvaido nikada nije ispunio sporazum, pa je on morao da lično sa svojim nedovoljnim finansijama angažuje 60 boraca među kojima su bila i dvojica veterana. On je kazao da je poslednji put komunicirao sa Denamnom i Berijem kad su bili na čamcu u blizini obala Venecuele. Tada su naišli prvo na venecuelansku mornaricu (iako se zvanično spominje da su plaćenici zakoračili na obalu), a da su imali jako malo goriva. Problem je nastao što nisu uspeli da se dočepaju obale i jataka koji bi im pomogli. Gudro je rekao i da je za njih spremio na ostrvu Arubi čamac da ih spase, da iz izvuče ako nastanu nevolje.“

Među uhapšenima je bio i kapetan Antonio Sekuea koji je pre godinu dana učestvovao u pobuni vojnika u jednoj kasarni protiv Madura. On je bio komandant na terenu i veza za prihvat plaćenika.

Glavni tužilac Tarek San saopštio je da je u ovoj akciji uhapšeno ukupno 114 osoba, a da se traga za još 92 osobe.

Opozcija s druge strane smatrala da je sve ovo Madurova izmišljotina i da je sve organizovao on sam kako bi skrenuo pažnju sa problema u zemlji dok traje pandemija koronavirusa.

Sa druge strane, Gudro je u ponedeljak rekao da uprkos tome što je operacija propala, 52 druga borca uspeli su da se ubace na teritoriju Venecuele i oni trenutno rade na regrutaciji novih boraca.

Nevolja sa snimkom

Dok je Vašington negirao umešanost, navodno se pojavio snimak na kome vlasnik „Silverkorpa“ priznaje umešanost. On govori: „U 17 časova krenuo ameo amfibijski napad iz Kolumbije da se prodre do srca Karakasa. Operacija je u toku, naši ljudi se bore. Naše jedinice su aktivirane na jugu, zapadu i istoku Venecuele. Komadant Nijeto je sa mnom, a komandant Sekuea se bori.“

Međutim, ono što Gudro i Nijeto koji žive na Floridi nisu znali bilo je da je operacija propala.

Na državnoj televiziji Venecuele dan posle hapšenja pojavio se i snimak zarobljenog vojnog specijalaca Luka Denmana.

„Trebalo je da dođemo u Karakas i zauzmemo aerodrom. Plan je bio da obezbedimo dolazak aviona i da prebacimo Madura u SAD“, rekao je on tad.

Denman (34) je u video izjavi sa neotkrivene lokacije odgovarao na pitanja na engleskom.

Da li je i CIA znala za pokušaj puča?!

Od propale invazije stalno se spekulisalo da je Centralna obaveštajna agencija (CIA) znala za plan misije rušenja Madura i "oslobađanje Venecuele" i da je pokušala da ubedi Gudroa da odustane od njega, piše Tajms.

Na sajtu connectingvets.com, koji je posvećen vojnim veteranima SAD, jedan "veterana u borbi" je tad opisao kako je 2019 godine bio u kampu na Jamajci gde se pripremao "oružani upad u Venecuelu za hvatanje ili ubijanje veoma vrednih meta".

Izvor iz vojske SAD koji je, kako posle objave puča naveo Tajms, citiran na sajtu za američke veterane, rekao je da je CIA više puta upozoravala kompaniju Silverkorp Džordana Gudroa da ne sprovodi akciju u Venecueli.

Zaključak

Godinu dana posle ove zbrke sa rušenjem Nikolasa Madura s pravom možemo reći da je ovaj pokušaj invazije delom podsećao na operaciju CIA iz aprila 1961 u Zalivu Svinja kada je pokušano obaranje Fidela Kastra. Ta operacija je dovela do zarobljavanja 1.200 plaćenika, potapanje dva broda za snabdevanje i obaranje dva bombardera. Ova akcija dovela je do toga da Havana dozvoli tadašnjem Sovjetskom Savezu instaliranje nukelarnih raketa na ostrvu u nadi da će se sprečiti još jedna invazija. Ta odluka je dovela do kubanske raketne krize u oktobru 1962.

Iako su svi spekulisali da bi moglo doći do otvorenog konflikta na relaciji Karakas-Vašington to se nije dogidilo. Kriza nije eskalirala ni sa dolaskom iranskih tankera sa humanitarnom naftom koji su probili pomorsku blokadu. Nekako cela priča je jednostavno utihnula preko noći. O tome više niko nikad niša nije rekao, a i na prvu godišnjicu nije bilo reči o propalom puču. Tramp je izgubio izbore, a svi umešani hteli su da ovu priču što da što pre zaborave, pa i sam Tramp. Za raliku od njega Kenedi se nije stideo plaćenika, nego im je naprotiv na Floridi podelio ordenje.

Kurir.rs/A.Mlakar