Frederik Sims, veteran s invaliditetom i stariji čovek koji živi u Kaliforniji, otplaćuje zajam po neverovatnoj godišnjoj kamatnoj stopi od 160 odsto.

Markiša Svipson, vlasnica restorana u Njujorku, rizikuje da bude ovršena jer joj kompanija pod nazivom Vorld Biznis Lenders naplaćuje godišnju kamatnu stopu od 268 odsto na kredite za mala preduzeća u ukupnom iznosu od 67.000 američkih dolara.

Ramanđit Kaur i Kulvinder Sing Upal, par koji je imao mali restoran u Bostonu, imigranti su sa ograničenim znanjem engleskog jezika. Kreditori svetskog biznisa povukli su ih u zajam po stopi iznad 90 odsto. Kako bi se izvukli ispod ovog drobnog duga, par je prodao njegov dom.

Ovo je samo nekoliko užasnih iskustava ljudi koje je naškodila šema pozajmljivanja putem "rent-a-bank" koja bi se uskoro proširila širom zemlje. Ove šeme su stvorene da zaobiđu zakone o lihvarstvu države.

Regulatori saveznih banaka dozvolili su, čak i podstakli, ovu pravnu utaju tokom administracije bivšeg predsednika Donalda Trampa. Ovi regulatori to čine i sada - čak i sa novom administracijom.

Kongres može zaustaviti širenje ovog predatorskog zajma. Ako to ne učine, prouzrokovaće značajne poteškoće, umanjiće ekonomsku slobodu i sprečiće napore predsednika Džoa Bajdena za rasnom i ekonomskom pravdom.

Šema rente je novi trend u drevnoj praksi lihvarstva. Prema ovoj postavci, zajmodavac koji nije banka, kao što je Vorld Biznis Lenders, formira površno partnerstvo sa bankom, kao što je Akos banka, da bi naplatio kamatne stope veće od onih koje državni zakoni omogućavaju naplati nebankama. Nebankarski zajmodavac obično trguje, upravlja i održava pretežni ekonomski interes za zajam.

U osnovi ove šeme je činjenica da su ovlaštene banke generalno izuzete od ograničenja državnih kamata. U ovom aranžmanu, banka iznajmljuje svoje ime i povelju nebankarskom zajmodavcu uz naknadu, koju nebanka plaća kako bi se klonila zakona o lihvarstvu.

Nebankarske finansijske kompanije kao što je OppFi tako se dogovaraju sa neaktivnim bankama poput FinVise banke u desetak različitih šema za izdavanje trocifrenih zajmova sa kamatnim stopama. Predatorske finansijske prakse poput ove neprestano nanose neproporcionalnu štetu crnačkim i latinoameričkim zajednicama, koje su često njihove mete. To zauzvrat povećava rasni raskorak u bogatstvu.

Kada su pokrenute tužbe, sudovi su dosledno presuđivali protiv lažnih partnerstava, koristeći doktrinu "pravog zajmodavca" da bi identifikovali ko zaista stoji iza zajma. Budući da je stvarni zajmodavac nebankarski zajmodavac, sudovi su utvrdili da ovi zajmovi podležu ograničenjima države za lihvare.

Ranija veza rente-banke završila se početkom 2000-ih, kada su savezni regulatorni organi banaka imali vodeću ulogu u njihovom gašenju.

Suprotno tome, regulatori koje je imenovao Tramp snažno su podržali ove zajme. Ured nadzornika valute i Savezna korporacija za osiguranje depozita odbili su pozive Kongresa i zagovornike da zaustave praksu. Ovo pokazuje koliko je izuzetno važno za Bajdena da nominira stalnog, potrošačkog šefa OCC-a, pogotovo jer bi on ili ona bili ključni član sa pravom glasa u odboru direktora FDIC-a.

2019. godine, OCC i FDIC podneli su prijateljski podnesak tvrdeći da je legitimno da se za malo preduzeće u Koloradu, Rent-Rite Super Kegs, naplaćuje 120 odsto godišnje kamatne stope na zajam od 550.000 USD, daleko iznad ograničenja države.

OCC je prošle godine objavio pravilo koje podriva dugogodišnju istinitu doktrinu zajmodavca. Ako dokument o zajmu samo tvrdi da je banka pravi zajmodavac, tada bi ga pravilo prepoznalo kao takvog - čak i ako je banka samo paravan za drugog zajmodavca. Ova obmanjujuća uredba najtačnije se naziva pravilom "lažnog zajmodavca".

Ograničenja kamatnih stopa su izuzetno popularna i donele su ih skoro sve države u zemlji kako bi zaštitile potrošače. Ako im se dozvoli da se uhvate u koštac, pravilo bi defangiralo ove državne zakone i olakšalo širenje skupih kredita.

Kongres može sprečiti njihovo širenje ukidanjem pravila o lažnim zajmodavcima kroz Zakon o reviziji Kongresa. Ovaj zakon omogućava Kongresu da eliminiše nedavno objavljeni propis samo sa većinom glasova u obe komore i predsednikovim potpisom. Međutim, zakonodavstvo kojim se pravilo ne poništava mora usvojiti u narednih dana kako bi se ispoštovao rok koji se brzo približava.

Kongres može spasiti ljude ove sudbine ukidanjem pravila lažnog zajmodavca bez odlaganja.

Kurir.rs/Washington Examiner