IZRAELSKE SNAGE UPALE U KOMPLEKS DŽAMIJE AL AKSE: Evo zašto je Hramovna gora jedna od najspornijih lokacija na svetu!

Izraelske odbrambene snage su upale u kompleks oko džamije Al Aksa u Jerusalimu, nakon što je Hamas gađao Tel Aviv.

Prethodno je Izrael pogodio soliter od 13 spratova u Gazi, a sumnja se da su u tom objektu štabove imali militanti Hamasa.

Inače, džamija Al-Aksa se smatra trećim najsvetijim mestom u islamu, a i Jevreji Hramovnu goru poštuju kao svoje najsvetije mesto, gde su stajala oba biblijska hrama. Konačan izgled dobila je još u 11. veku.

S obzirom na međusobno suprotstavljena prisvajanja Jevreja i muslimana, smatra se jednim od najspornijih verskih lokaliteta na svetu. Pod upravom Izraela se nalazi od 1967. godine, a i Izrael i Palestinska samouprava tvrde da nad njom imaju suverenitet, što je jedno od glavnih tačaka arapsko-izraelskog sukoba. Muslimansko veće, poznato kao muslimanski Vakuf, upravlja lokalitetom. Izraelska vlada takođe na njemu sprovodi kontroverznu zabranu molitve za ne-muslimanske posetioce.

Kao i mnogi delovi Jerusalima, sve tri avramovske religije - judaizam, hrišćanstvo i islam - smatraju ga svetim prostorom. Na njemu se nalazio jevrejski Hram koji su srušili Rimljani nakon neuspelog ustanka, hrišćani ga poštuju jer ga je Isus često posećivao, a to je i mesto sa koga muslimani veruju da se prorok Muhamed uzdigao na nebo.

Sve je počelo u 10. veku pre nove ere kada je kralj David osvojio Jerusalim i u njega preneo prestonicu Judejskog kraljevstva iz obližnjeg Hebrona. Tu je počeo da gradi Prvi hram, koji je završio njegov sin kralj Solomon 957. godine p.n.e.

Verovalo se da u toj građevini postoji Božije prisustvo u fizičkom svetu, a njegova centralna prostorija - u kojoj se nalazio Zavetni kovčeg sa Deset božijih zapovesti - bila je toliko sveta da je u nju smeo da uđe samo prvosveštenik i to samo na Dan očišćenja (Jom Kipur). Postao je još važniji kada je Josija u 7. veku p.n.e. srušio sve ostale bogomolje i odredio da je Hram jedino prikladno mestu za prinošenje žrtava Bogu.

Na prelazu iz 7. u 6. vek Vavilonci su poharali Prvi hram, a desetak godina kasnije je uništen. Jevreji će potom posle vavilonskog ropstva sagraditi Drugi hram na istom mestu. 169. godine car Antioh IV Epifan je poharao Hramovnu goru i uništio unutrašnjost hrama dve godine kasnije. Tokom narednih vekova, smenjivali su se osvajači, a svaki je na svoj način uništavao ili obnavljao hram. Nekoliko decenija posle Hristovog stradanja, koji je baš iz ovog hrama i izbacio trgovce, Rimljani će ga srušiti. Pedesetak godina nakon toga, Jevreji su digli novu pobunu i na tri godine oslobodili Jerusalim, ali ih je naposletku proterala rimska vojska.

Jedini ostatak Drugog hrama je Zid plača tj. Zapadni zid. Jevreji veruju da će jednog dana biti sagrađne Treći hram.

Osim toga, bitno je pomenuti i Zlatnu kupolu jednu od najprepoznatljivijih građevina, tj. džamija u muslimanskom svetu. Na ovom mestu nekada su se nalazile jevrejske i hrišćanske svetinje, a potom je podignuta džamija. Izgradnja kupole započeta je 684. godine, na mestu starog jevrejskog hrama, a u njoj se nalazi kamen za koji Jevreji veruju da je Avramov žrtvenik za sina Isaka.

Inače, prema određenim tumačenjima i proročanstvima, Antihrist bi trebalo da se ustoliči kao jevrejski car i mesija u novom Solomonovom hramu u Jerusalimu koji bi trebalo da se podigne ne mestu gde je danas Al Aksa.

Već danima traju sukobi u istočnom Jerusalimu i na Zapadnoj obali.

U tom delu Jerusalima koji je Izrael svojevremeno anektirao već više od nedelju dana traju demonstracije i sukobi s pripadnicima izraelskih snaga u kvartu Šeik Džarah.

Spor u tom kvartu tiče se vlasništva nad zemljom na kojoj su izgrađene kuće četiri palestinske porodice kojima preti deložacija da bi se tamo uselili jevrejski naseljenici.

Kurir.rs