ŠTA SE DEŠAVA NA BLISKOM ISTOKU? Šta je izazvalo najgore nasilje u ovom kraju sveta poslednjih godina

Već danima traju sukobi na Bliskom istoku. Počelo je protestima u Jerusalimu, prelilo se na Tel Aviv i pojas Gaze. U sukobima je stradalo najmanje 40 ljudi i situacija ne pokazuje znake smirivanja.

Šta je dovelo do nasilja?

Sve vuče korene iz izraelske vojne okupacije i sve čvršćeg stezanja obruča oko Palestinaca, piše Gardijan u analizi sukoba. Dugo godina potiskivani bes eksplodirao je u seriji događaja koji su svoj krešendo imali početkom sedmice.

Pozadina događaja

Posle napora Trampove administracije i Izraela da zacementiraju izraelsku kontrolu nad palestinskim teritorijama, nade da će višedecenijska kriza biti rešena su bezmalo nestale.

Odluka Mahmuda Abasa, 85-godišnjeg lidera ne preterano popularne polu-autonomne palestinske uprave, da odloži planirane izbore dodatno je frustriralo Palestince koji su poslednji put na birališta izašli 2006.

U međuvremenu, izraelski izbori održani u martu dodatno su ohrabrili izraelsku ultradesnicu jer se stranka jevrejskih ultranacionalista udružila sa premijerom Benjaminom Netanjahuom u parlamentu.

Šta se potom dešavalo?

Pre mesec dana, muslimanski sveti mesec Ramadan je počeo i Palestinci su se žalili da im izraelska policija uvodi nepotrebno oštre restrikcije i sprečava ih da se okupljaju ispres Starog grada - što je nezvanična tradicija posle večernjih molitvi.

Sa porastom tenzija, došlo je i do nasilja u lokalnim zajednicama, maltretiranja na ulici i napada. Situacija se pogoršala krajem aprila kada su stotine izraelskih desničara marširale gradom uzvikujući "smrt Arapima" i sukobili se sa Palestincima.

Kako je situacija eskalirala tokom protekle sedmice?

Bes je ključao uoči odluke izraelskog suda da vlasti izbace desetine Palestinaca iz većinski arapskog pregrađa Šeik Džarah i njihove domove dodele izraelskim porodicama.

Istog dana, stotine izraelskih nacionalista najavili su marš kroz muslimanske delove Starog grada kako bi proslavili izraelsko zauzimanje grada 1967. godine. Iako je konačna sudska odluka odložena, a ruta marša promenjena, situacija je več prešla tačku povratka.

Istorija

Jevrejske porodice tvrde da su izgubile zemlju u Šekih Džarahu tokom rata koji je doveo do stvaranja države Izrael 1948. godine, sukoba u kome su hiljade Palestinaca ostale bez svojih domova.

Dve decenije kasnije, Izrael je zauzeo Istočni Jerusalim od jordanskih snaga u ratu 1967. godine i kasnije ga pripojio. Po izraelskom zakonu, Jevreji koji mogu da dokažu da su pre 1948. tu živeli, dobiće svoju zemlju nazad. Sličan zakon ne postoji za Palestince koji su izgubili svoje domove u Zapadnom Jerusalimu.

Zašto je Jerusalim toliko važan?

Jerusalim je uvek bio centar izraelsko-palestinske krize gde i Jevreji i muslimani imaju svoja sveta mesta. Zapadne zidine Starog grada deo su najsvetijeg mesta u judaizmu - Hramovne gore. Ali su isto tako i deo al Haram al Šarifa i al Akse, trećeg najsvetijeg mesta Islama.

Nasilje kroz istoriju

Potpunog mira u Iraelu i Palestini nije bilo pa je teško porediti ovo nasilje sa nekim prethodnim epizodama. Poslednji put kada je situacija ovako eksalirala je 2017. kada je odluka Izraela da uvede detektore za metal na ulazu u al Aksu izazvala višenedeljno nasilje.

Kurir.rs/K.P.