U RASKORAKU: Kako je sukob Izraela i Palestine uhvatio Bajdenovu administraciju potpuno nespremnu

Bela kuća će u kontekstu dešavanja na Bliskom istoku morati hitno da odluči da li će nastaviti Trampovu politiku bezuslovne podrške Benjamina Netanjahua.

Suočeni sa pozivima da stanu iza zajedničkog saopštenja Saveta bezbednosti UN, Amerikanci su se povukli i zatražili malo vremena da razmisle. Ali izbegavanje tradicionalne uloge posrednika više nije opcija, piše Gardijan u analizi situacije na Bliskom istoku i američkog odgovora na istu.

Haled Elgindi, saradnik na Bliskoistočnom institutu smatra da američka neutralnost više nema uporište u realnosti. "Oni su debelo umešani. Jedino nisu umešani u deo koji ima veze sa rešavanjem sukoba", rekao je Elgindi ukazujući na 3,8 milijardi dolara koliko Amerika godišnje da izraelskoj vojsci i njihovu ulogu "blokade" u Savetu bezbednosti.

"Oni definitivno nisu neutralni. Naprotiv, vrlo su uključeni ali ne uvek na način koji će stvari učiniti boljim jer bi to zahtevalo pritiskanje Izraela a to je za ovu administraciju anatema", smatra on.

Trampova administracija uništila je posredničku ulogu SAd usvanjam politike bezuslovne podrške Benjamina Netanjahua i njegovih neprijateljskih akcija prema Palestincima. Njeno glavno spoljnopolitičko dostignuće, Abrahamovi dogovori koji su doveli do neke normalizacije odnosa Izraela i pojedinih zalivskih monarhija, bio je zapravo pokušaj da se skrene pažnja sa Palestinaca.

Trampova Bela kuća videla je poraz Palestinaca i propast njihovog "slučaja" kao rešenje sukoba. Donald Tramp je izbegao posledice te politike ali su one zato dočekale njegovog naslednika.

"Ispostavilo se da strategija da neki bogati stanovnici Emirata naprave i postuju slefije iz Tel Aviva neće doneti mir Izraelcima i Palestincima", naveo je spoljnopolitički savetnik senatora Bernija Sandersa, Mat Das.

Bajden je promenio neke radikalnije Trampove odluke, ponovo je vratio finansiranje Palestinaca i obnovio diplomatske kontakte sa palestinskim zvaničnicima, ali su druge odluke ostale poput preseljenja ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim. Nova administracija isto tako izbegava da ponovo počne da koristi reference na okupirane teritorije koje su postojale pre Donalda Trampa.

"Najnovija eskalacija nasilja pokazuje svu suludost pokušaja da se marginalizuje sukob: ludost Izraela, njihovih novih arapskih parnera i Bajdenove administracije", kaže Tamara Kofman viters, bivša zvaničnica Stejd departmenta i saradnik Brukings institucije.

"Svi oni možda žele da se fokusiranju na saradnju u ostvarivanju svojih prioriteta ali trenutna kriza preti da preokrene taj krhki konsenzus i skrene pažnjui nove administracije sa drugih spoljnopolitičkih ciljeva", dodala je ona.

Suzdržani pristup nije posledica samo prethodnih neuspeha, teškoće problema i želje da se sačuvaju diplomatski resursi za druge pitanja. Bajden mora da zadrži političku ravnotežu i kod kuće gde je Tramp podigao lestvicu visoko kada je reč o podršci Izraelu i gde je i njegova stranka podeljena po tom pitanju.

Predsednikova pasivnost sada je izazvala ozbiljna negodovanja.

"Od suštinske je važnosti da se Bajdenova administracija prokativno uključi u dogovaranje primirlja i deeskalaciju situacije", smatra američka liberalna jevrejska lobistička grupa Dž Strit. "Životi su ugroženi i naša vlada mora i treba da uradi mnogo više", dodali su oni.

Sada kad stajanje po strani nije opcija, u toku je borba unutar Demokratske stranke o kursu koji će nova administracija uzeti.

"Apsolutno je razumljivo što ne žele da daju ovom problemu prioritet, ali ovaj problem ima način da napravi od sebe prioritet u najnezgodnijem mogućem trenutku. Ono što počne u Jerusalimu se tamo i ne završi", upozorio je jedan visoki demokratski zvaničnik.

"Ako želite da vratite ljudska prava na spoljnopolitičku agendu SAD, to nećete raditi samo kada je situacija jednostavna. Ako želite da budete stvarno kredibilni, morate da rešavate i teške stvari", dodao je zvaničnik.

Kurir.rs/K.P.