IZRAELCI PROTIV PALESTINACA: Šta dalje, sad kada su stari načini rešavanja bliskoistočnog problema - rat i pregovori - propali?

Marhama (Dobro veče). Identifikovani ste kao učesnik nasilja u džamiji Al Aksa. Odgovaraćete za to. Izraelska obaveštajna služba", glasila je kratka poruka koja je sredovečnoj domaćici iz Jerusalima stigla u ponedeljak uveče.

Ne morate, piše CNN u analizi situacije na Bliskom istoku, dugo da budete u Jerusalimu da shvatite da Izrael poseduje sva tehnička sredstva da kontroliše nepokornu populaciju.

Uz tehnologiju koja prati kretanje mobilnih telefona pojedinaca, Izrael koristi i dronove koji kontrolišu kretanja u i oko Starog grada, a koristi i stotine kamera.

Hiljade naoružanih policajaca poslato je da uguši proteste uz kamione koji, kako kažu Palestinci, sipaju "vodu iz kanalizacije", tečnost odvratnog mirisa kojom zalivaju demonstrante, prolaznike, automobile, prodavnice i kuće.

Izrael se hvali da ima odličnu obaveštajnu mrežu, jednu od najbolje opremljenih i tehnički naprednih vojski na svetu i, iako to zvanično demantuju, nuklearni arsenal.

Uprkos svoj toj sili, izraelska država ima problema. Glavni protivnici na ulicama Jerusalima su mladi Palestinci.

Izrael je zauzeo Istočni Jerusalim, uključujući i Stari grad, u junu 1967. godine i tu aneksaciju međunarodna zajednica nikada nije priznala. Gotovo 54 godine kasnije, grad koji tvrdi da je ujedinjen nikada nije bio više podeljen.

Predsednik SAD Džo Bajden koji je odlučan da se ratosilja bremena Trampove prošlosti, rekao je da SAD veruje da je rešenje problema na Bliskom istoku stvaranje dve države - Izraela i Palestine.

Ali, piše američki CNN, to rešenje je relikvija davne prošlosti. Trampova podrška Izraelu zadala je poslednji i odlučujući udarac ovom rešenju. Ako je ideja o dve države tada umrla, sada je u stanju raspadanja. Izraelski program naseljavanja okupiranih teritorija znači da fantazije koje su postojale u vreme mirovnog procesa u Oslu - da Istočni Jerusalim bude glavni grad palestinske države koja će obuhvatati Zapadnu obalu i Pojas Gaze, jednostavno nisu realno moguće.

Na čelu Izraela je premijer Benjamin Netanjahu koji maksimalno koristi svoju tehnološku i diplomatsku prednost. Neuspeh na izborima stavio ga je u poziciju da se brani od ekstremne izraelske desnice za koju je kompromis sa Palestincima anatema. No, i pored toga, Izrael je sada daleko više na desnici nego što je bio pre 30 godina.

Palestinci su podeljeni između ostarelog vođstva u Ramali, gde je na vlasti Mahmud Abas i militantnog i ekstremističkog Hamasa, koji vlada siromašnom Gazom. Abas, predsednik Palestinske uprave od 2005. godine nedavno je otkazao parlamentarne izbore i kako se čini odlučan je da nastavi sa svojom autoritarnom vladavinom.

Hamas je u Gazi sve nepopularniji zbog svog nasilja, pritisaka i korupcije. Granatiranje Izraela moglo bi da podigne rejting Hamasu u nekim kvartovima, ali će izraelski odgovor samo produbiti jad, čemer i očaj stanovnika Gaze.

Nova generacija mladih Palestinaca sada se buni protiv statusa kvo, što je iznenadilo i izraelsko i palestinsko vođstvo. Izrael je odgovorio silom, Palestinska uprava praznom retorijom. Hamas i druge frakcije u Gazi raketama. A nijedan od ovih odgovora neće doneti nešto pozitivno.

Opcija koja je pre 20 godina delovala nemoguće, jedna država, sada mi mogla da bude jedini način da se okonča ovaj višedecenijski sukob. To bi značilo da se Izrael, Istočni Jerusalim, Zapadna obala i Gaza udruže u jednu državu gde vladaju isti zakoni za sve, gde su svima garantovana ista prava.

Trenutno je oblast koju Izrael kontroliše podeljena između stanovnika Izraela i ostalih koji žive u sistemu gde jedni uživaju sva prava i zaštite a drugi ništa. Hjuman rajts voč i izraelska grupa B'tselem to nazivaju aparthejdom. Izrael do demantuje.

Pa ipak, događaji u Jerusalimu, Gazi i drugde ukazuju na jednostavnu činjenicu. Ovaj sukob je zašao u ćorsokak. Stari načini rešavanja - kroz rat ili pregovore - su propali. Nijedna strana ne može da pobedi. Ali zato svi mogu da izgube.

Kurir.rs/K.P.