GVOZDENA KUPOLA: Kako funkcioniše moćni izraelski odbrambeni sistem koji je spasao Tel Aviv VIDEO

Izraelske obrambene snage objavile su da je Gvozdena kupola presrela i uništila 85-90 posto raketa

Gvozdena kupola je proviraketni sistem koji su razvile izraelske firme Rafael Advanced Defense Systems i Israel Aerospace Industries uz finansijsku i tehničku podršku Sjedinjenih Država.

Prvi put primenjen 2011. sistem je dizajniran da presreće i zaustavlja rakete kratkog dometa i artiljerijsku paljbu poput one kojoj je bio izložen iz Gaze. Dva odvojena sistema poznati kao Davidova praćka (David's Sling) i Strela (Arrow) dizajnirani su za rakete srednjeg i dugog gometa, uključujući avione, dronove, projektile i rakete.

Gvozdena kupola se oslanja na sistem radara i analiza kako bi utvrdila da li nadolazeća raketa predstavlja pretnju i presretače, navode Izraelci, ispaljuje samo kada je postoji rizik da projektil završi u naseljenom području ili pogodi važnu infrastrukturu.

Presretači, koji se ispaljuju vertikalno ili sa mobilnih jedinica ili sa statičnog lansera, dizajnirani su tako da unište projektil u vazduhu.

Iako se hardverski sistem nije mnogo menjao, softverski je unapređen kako bi išao u korak sa vremenom.

Moše Patel, direktor Homa direktorata Ministarstva odbrane rekao je lokalnim medijima da Gvozdena kupola ima sposobnost da zaustavi projektile, dronove i ostale pretnje koje trenutno ne postoje ali će se uskoro pojaviti.

Postoje i oni koji smatraju da Gvozdena kupola suštinski služi kako bi se sukob na Bliskom istoku produžio.

"Vremenom, Gvozdena kupola može da napravi više štete nego koristi", naveo je u tekstu za Vašington post izraelski politički naučnik Joav Fromer.

"Sposobnost Gvozdene kupole da zaštiti Izraelce od periodičnih raketnih napada do sada nikada nije ublažila nezadovoljstvo koje je motiv da se projektili i ispaljuju", dodao je on.

Koliko je uspešna u zaustavljanju napada?

Izraelski zvaničnici kažu da je sistem do sada zaustavio hiljade raketa i napada na izraelske mete i da mu je stopa uspeha viša od 90 posto.

Neki analitičari dovode u pitanje te brojke, tvrdeći da su izraelski podaci neprovereni i da su se Hamas i Islamski džihad koji i bombarduju Izrael iz Pojasa Gaze, adaptirali na sistem.

"Nijedan odbrambeni sistem nije savršeno pouzdan, naročito ako se pretnja razvija", naveo je Majkl Armstrong, profesor Brok univerziteta koji proučava efikasnost sistema u proceni Gvozdene kupole za Nešonel interest.

Izraelska vojska juče je ponovo saopštila da je 90 procenata raketa koje su stigle do izraelskog vazdušnog prostora uništila Gvozdena kupola. Od poletka sedmice više od 1000 projektila je ispaljeno.

Gvozdena kupola je brojnim Izraelcima olakšala život i omogućila im koliki-toliki privid normalnog života. Obožavaoci ovog PVO sistema kažu da zahvaljujući Gvozdenoj kupoli Izrael više ne mora da šalje trupe u Gazu, kao što su to radili 2008. i 2009.

Relativno jeftini troškovi održavanja, pošto ispaljuje rakete samo kada su infrastruktura i ljudski životi ugroženi, čine ovaj sistem privlačnim i drugim zemljama, poput SAD koja je kupila dve baterije.

Neki Izraelci pak smatraju da se vlada previše oslanja na sistem i da ne ulaže u druge vidove odbrane, uključujući skloništa.

"Kuća nam nije zaštićena i nije realno očekivati da koristimo skloništa, naročito kad gruvaju non stop", rekao je izraelskom vojnom radiju stanovnik Aškelona nakon što je jedna raketa udarila u njegovu zgradu. "Oslanjamo se samo na Gvozdenu kupolu i sreću", dodao je on.

Koliki su rakete ispaljene iz Gaze problem za Gvozdenu kupolu?

Iako se Gvozdena kupola koristi već deset godina, rakete i dalje lete put Izraela. Neke i pored efikasnog sistema završe u naseljenim oblastima.

Stručnjaci koji prate arsenal Hamasa i Islamskog džihada procenjuju da ove grupe imaju desetine hiljada projektila. Juče je za manje od jednog sata više od 200 raketa pogodilo jug Izraela, uključujući Aškelon, izazvavši ljudske žrtve.
Hamas i Islamski džihad imaju savetnike iz Irana i drugih zemalja i zalihe krijumčare preko egipatske granice. Uz to, na projektilima rade i palestinski stručnjaci.

"Njima ne treba mnogo toga", rekao je Postu Jakov Amidror, penzionisani general major i bivši savetnik za nacionalnu bezbednost. "Sav kapacitet imaju unutra", dodao je on.

Hamas koji kontroliše Gazu počeo je proizvodnju svojih Kasam raketa oko 2001. godine, u vreme druge intifade. U početku su njihove rakete imale domet od svega nekoliko kilometara, ali kasnije verzije poput Kasama 3 imaju domet od 16 kilometara.

Međutim, rakete koje su sinoć pogodile Tel Aviv, koji je na 65 kilometara od granice sa Gazom, očigledno imaju mnogo veći domet. Takođe, i rakete kratkog dometa predstgavljaju pretnju jer je Gvozdena kupola manje efikasna na daljine manje od 4 kilometra, kaže Majkl Hercog, penzionisani pripadnik Izraelskih odbrambenih snaga.

Iako su palestinski projektili relativno sirovi i većina nema sistem navođenja, sam broj i to što su jeftini za proizvodnju predstavljaju prednost u odnosu na Gvozdenu kupolu. Dok raketa košta nekoliko stotina dolara, svaki presretač koša oko 80.000 dolara, prenosi izraelska štampa.

Kurir.rs/K.P.