ŠTA SE DEŠAVA U ZAPEČAĆENOM ČERNOBILJU? Zabeležena nuklearna aktivnost u uništenom reaktoru

Naučnici koji prate stanje u napuštenoj nuklearnoj elektrani Černobilj otkrili su nuklearnu aktivnost u komori kojoj ne može da se priđe. Da li se to Černobilj budi?

Neutroni su posledica procesa nuklearne fisije, odnosno radioaktivnog raspada čestica, pa se sada sumnja da negde u ruševinama i dalje postoji određena količina uranijuma, nekadašnjeg goriva ove elektrane, koji i dalje tinja. No, kako tvrde naučnici na osnovu matematičkih modela, "gustoća neutronskog strujanja" ne predstavlja opasnost.

Međutim, zbog visokog nivoa radijacije nije moguće precizno utvrditi stanje ispod uništenog bloka.

"Trenutno, sva čitanja senzora u svim prostorijama imaju stabilne vrednosti, bez trenda rasta. Sadašnji nivoi ne predstavljaju prijetnju", navodi se u izveštaju stručnjaka koje su preneli svetski mediji.

Novo zračenje neutrona otkriveno je uprkos tome što je 2016. godine 1,5 milijardi evra vredan "sarkofag" postavljen preko centrale, s ciljem stabilizacije uslova u njoj i zaustavljanja mogućih reakcija.

Anatolij Dorošenko iz Instituta za bezbednosne probleme u nuklearnim elektranama u Kijevu istakao je da je od 2016. godine registrovan porast emisije neutrona za 40 odsto u jednoj od komora.

Ovaj naučnik je to izjavio prošle nedelje tokom sastanka na kome je bilo reči da se možda razmontira stari nuklearni reaktor, preneo je Sajens magazin.

Dorošenko i njegove kolege sada prate stanje uranijuma koji je zatrpan u komori 305/2, kako bi utvrdili da li bi mogli da utvrde da li će to gorivo samo da se stabilizuje, ili da će za to biti neophodna "opasna intervencija" kako bi se rešila sve opasnija situacija.

Kako se navodi, ovaj postupak mogao bi da uključuje bušenje u komoru koju niko nije video poslednjih 35 godina kada je došlo do užasne nuklearne nesreće u elektrani čije posledice se osećaju i dan danas. Smatra se da je taj incident iz 1986. godine najveća ekološka katastrofa u istoriji nuklearne energije, a kako bi se sanirale posledice, naučnici su tada tu komorili prelivali gadonilijum nitratom kako bi "upili" neutrone i sprečili dalje reakcije.

Maksim Savelijev, koji takođe radi u kijevskom Institutu, istakao je da je teško proceniti težinu situacije pošto u nedostupnoj komori nema senzora koji beleže neutrone. "Imamo samo pretpostavke", rekao je Savelijev. "Postoje mnoge stvari koje nisu sigurne. Međutim, ne možemo da isključimo mogućnost nove nesreće", dodao je on.

Ovaj naučnik je predložio da se pošalju roboti u tu taj deo elektrane koji mogu da izdrže veliki stepen radijacije kao i vlage kako bi instalirao senzore za neutrone i temperaturu u komori. Takođe, ti roboti bi mogli da uzmu uzorak koji bi naučnicima dao jasniju sliku šta se dešava u nepristupačnom delu elektrane.

Reaktor broj 4 nuklearne elektrane Černobilj na severu Ukrajine eksplodirao tokom bezbednosne provere nešto pre pola dva ujutro 26. aprila 1986. godine. Narednih deset zastrašujućih dana gorelo je nuklearno gorivo, raspršujući oblake otrovne radijacije širom kontinenta. Posebno su teško bile su zahvaćene Ukrajina i susedne Rusija i Bjelorusija.

Kurir.rs/K.P.