SNAGA I SLABOST HAMASOVOG ARSENALA: Iako poslednji sukob ne vodi nigde, borba između Izraela i Palestinaca je krajnje asimetrična!

Iako u najnovijim žestokim sukobima između Izraela i snaga Hamasa stradanja civila, nanesena šteta i strah među ljudima vladaju na obe strane, ipak se mora primetiti da je reč o krajnje asimetričnoj borbi.

Hamas i Islamski džihad, iako slabije strane, imaju dovoljno oružja za napad na Izrael. Već su isprobali razne taktike. Izraelska odbrana oborila je dron - moguće naoružan - koji je pokušao da pređe u Izrael iz Gaze.

Izraelski vojni portparol rekao je da je „elitna jedinica Hamasa“ pokušala da se infiltrira u Izrael kroz tunel iz južnog dela pojasa. Izraelska vojska je, čini se, unapred upozorila na ovo i, prema rečima portparola, uspela je da „izazove imploziju tunela“.

Ali, daleko najznačajnije oružje u palestinskom arsenalu je njihova široka paleta raketa zemlja-zemlja. Veruje se da su neki od njih (zajedno sa drugim sistemima koji su se koristili poput navođenih Hornet protivtenkovskih raketa poslednjih dana) prokrijumčareni kroz tunele sa egipatskog Sinajskog poluostrva.

Velika većina arsenala Hamasa i Islamskog džihada potiče iz dinamične i relativno sofisticirane proizvodne sposobnosti unutar samog pojasa Gaze. Izraelski i strani stručnjaci veruju da su iranska tehnologija i pomoć odigrali značajnu ulogu u izgradnji ove industrije. Shodno tome, lokacije za proizvodnju i skladištenje oružja bile su među glavnim ciljevima izraelskih udara.

Procena zaliha raketa Hamas je nemoguća

hamasov arsenal svakako uključuje hiljade oružja različitih dometa. Jasno je da izraelska vojska ima svoje procene koje nije spremna da deli. Sve što je njihov portparol rekao je da veruju da bi Hamas mogao da održi ovaj nivo vatre "značajan vremenski period".

Palestinci koriste razne projektile, od kojih zasad nijedna nije posebno nova u pogledu osnovnog dizajna. Ali opšti trend je da oružje ima veće domete i veću eksplozivnu nosivost.

Iako imena i oznake određenih raketa mogu biti pomalo zbunjujuće, Hamas ima ogroman inventar rakerta kraćih dometa poput Kasam (do 10 km) i Kuds 101 (do oko 16 km), ojačan sistemom Grad (do 55km) i Sejil 55 (do 55 km). Oni verovatno čine glavninu Hamasovog inventara i u najkraćim dometima mogu biti pojačani minobacačkom vatrom.

Ali, Hamas takođe upravlja raznim sistemima dužeg dometa poput M-75 (do 75km), Fajr (do 100 km), R-160 (do 120km), i nešto M-302 koji imaju domet do 200 km. Dakle, jasno je da Hamas ima oružje koje može da cilja i Jerusalim i Tel Aviv, i da ugrozi čitav obalni pojas ukojem je najveća gustina izraelskog stanovništva, i kritičnu infrastrukturu.

Slabosti

Prema navodima izraelske vojske, od preko 1.000 raketa ispaljenih na Izrael tokom protekla tri dana, oko je 200 zapravo palo u samom pojasu Gaze, što je moguć pokazatelj problema domaćeg i "raspršenog" procesa proizvodnje oružja.

IDF takođe navodi da je oko 90 odsto svih projektila koji su stigli do Izraela presreten njihovim protivraketnim sistemom Gvozdena kupla. Međutim, čini se da je u jednoj fazi baterija koja je branila grad Aškelon bila isključena iz mreže zbog tehničkog kvara, podvlačeći da, bez obzira na svoj izuzetan tehnički uspeh, ovo nije neprobojni sistem.

Mogućnosti odbrane

Za borbu protiv raketne vatre imate stvarno ograničen broj opcija. Možete koristiti protivraketnu odbranu, možete ciljati zalihe i proizvodne pogone. U teoriji biste takođe morali da pokrenete kopnenu operaciju zbog pomeranje raketnih bacača izvan efektivnog dometa.

To u ovom slučaju neće biti moguće. Deo ranjivosti Palestinaca je i taj što nemaju stratešku dubinu i nemaju gde da odu. Kao što se videlo u poslednjem velikom upadu Izraela u Gazu 2014. godine, ljudski žrtve su bile velike. Tokom operacije ubijeno je 2.251 Palestinac, uključujući 1.462 civila, dok je na izraelskoj strani ubijeno 67 vojnika i šest civila.

Ovaj ponavljajući ciklus raketne vatre i odgova na nju obe strane ne vode nigde. U najboljem slučaju, kupuje se vreme za zatišje pred sledeću rundu. Mnogi bi mogli da dovedu u pitanje tvrdnju dasu napetosti u Jerislimu pokrenule ovu konkretnu epizodu rata, što je još jedan signal da se izraelsko-palestinski sukob ne može zauvek ignorisati.

Međutim, sve je više arapskih vlada koje sklapaju mir sa Izraelom, a sa Palestincima politički podeljenim kao i uvek, kao i sa činjenicom da je ovo pitanje daleko od dnevnog reda izraelskog trenutnog rukovodstva, teško je videti kako se može postići bilo kakav napredak ka stvarnom miru. Za to bi moraal da postoji stvarana jaka želja za napretkom na terenu, trajni održivi napori stranih igrača. Čini se da uslovi za to sada jednostavno nema.

Kurir.rs / BBC, Foto: EPA / MOHAMMED SABER

Bonus video: