SUPERNOSAČ AVIONA ULJANOVSK: Brod koji je trebao biti gospodar okeana, a postao prva žrtva raspada Sovjetskog Saveza!
Priča o novom ruskom supernosaču na nukelarni pogon "Projekat Štorm" malo, malo, pa zapali društvene mreže. O potrebi da ruska mornarica može da ima jedan supernosač aviona obično razvije široku diskusiju. Još više svrsishodnost izgradnje ovakvog kapitalnog broda, a onda i cena. Međutim, priča o tome da Moskva želi da izgradi supernosač aviona nije nova, već ima korene uoči raspada Sovjetskog Saveza kada je bila počela gradnja, ali nije nikada odmakla dalje od trupa. Raspad države, ekonomska kriza i opšte siromašenje ovaj projekat zauvek su bacili u istoriju.
Da je ikada zaplovila, sovjetski supernosač "Uljanovsk" bio bi prava zver sa svojim 300 metara dužine i približno 85.000 tona deplasmana. Na plaubi bilo bi ukrcano 70 aviona i helikoptera. Sa nukelarnim pogonom i uz pratnju drugih sovjetskih brodova i podmornica supernosač aviona bez ikakvih problema krstario bi po svetskim morima i sa udarnom grupom plovila postao udarna pesnica sovjetske mornarice i izazov za rivalske flote pre svega američku.
Međutim, prst sudbine uticao je da ovaj supernosač aviona nikada ne zaživi. Moskva nikad nije uspela da završi ovakav projekat, zahtevao je previše novca, koga više nije bilo. Hladni rat se završio , Rusija je upala u dugogodišnju ekonomsku krizu iz koje se nije izvukla sve do početka novog milenijuma.
Zvanično Uljanovsk je umro na otpadu 1992. godine isečen. Otpremanje na otpad počela je 4. februara 1992, a završen je krajem oktobra 1992.
Početak gradnje Uljanovska započeo je 25. novembra 1988. godine u vreme vladavine Mihaila Gorbačova i pred sam raspad Sovjetskog Saveza u brodogradilištu Nikolajev 444 na Crnom Moru. Tog datuma je položena bila kobilica. Gradnja ovakvog broda bio je ogorman izazov i trebao je da traje do sredine 1990- tih godina. Naziv supernosača "Uljanovsk" došao je od Lenjinovog rodnog mesta. Naime Lenjin je bio tvorac Sovjetskog Saveza, jedne od najvećih država sveta, pa je time na supernosaču trebalo da bude sve veliko.
Ovde valja dodati da je gradnja broda otkazana posle završetka 20 posto posla.
Konstruktori su planirali da ovo plovilo pokreću čak četiri nukelarna reaktora KN-3. Inače, model ovog nuklearnog reaktora ugrađen je u teške krstarice klase "Kirov". Uljanovsk sa tim rekatorima mogao je da dostigne brzinu od čak 30 čvorova.
Takođe, na plaubi je bilo predviđeno smeštaj 48 palubnih borbenih aviona tipa Su-33 i MiG-29K. Šest aviona za rano upozoravanje Jak-44RLD (sličan amerilokm avionu E-2 Hokaj), 16 helikoptera Kamov Ka-27 za protivpodmorničku borbu i 2 helikoptera za spasavanje na moru Ka-27PS.
Plan je predviđao da na palubi budu postavljena dva parna katapulta, poletnu skakonicu i četiri kompleta aero -finišera (čelične sajle) za zaustavljanje aviona na palubi po sletanju. Takođe predviđeno je bilo i da supernosač aviona ima čak tri lifta nosivosti 50 tona za podizanje aviona iz potpalublja na glavnu palubu. Za smeštaj aviona brod je trebao da ima hangar za smeštaj aviona dimenzija 175 × 32 × 7,9 m. Na nosaču aviona nalazila bi se grupa helikoptera za spasavanje i protivpodmorničku borbu.
Sovjeti su planirali da brod ima posadu od 3.400 mornaričkih oficira, podoficira i mornara, što je polovina posade američkog nosača aviona klase "Nimic".
Kako su američki mornarički stručnjaci tvrdili sovjetski podstrek ka gradnji supernosača aviona bili su ponos i narodna čast.
Međutim, ekonomska računica je bila nemilosrdna. Projekat gradnje supernosača na nuklearni pogon zahtevala je previše novca i sredstava. Održavanje bi koštalo verovatno mnogo, a sve to je uticalo da gradnja supernosača postane veliki izazov, koji je bilo nemoguće realizovati....
Kurir.rs/A.Mlakar
JAKA PORUKA PREDSEDNIKA VUČIĆA: Znate koja ptica se popne orlu, pa ga kljuca stalno?