PUTINOVA TAJNA PODMORNICA LOŠARIK Za Rusiju istraživačko, a za ZAPAD špijunsko podvodno plovilo!

Prvi jul 2019. godine ostaće zabeležen crnim slovima u ruskoj mornarici. Naime tog dana 14 iskusnih ruskih podmorničara tragično je izgubilo život u požaru koji je zahvatio rusku podmornicu "Lošarik" koja je do tad bila klasifikovana koa vojna tajna i o kojoj se nije baš mnogo znalo osim da je podmornica namenjena za velike dubine i za specijalne misije. Šta je zapravo Lošarik i kakava je trebala da bude uloga ove specijalne podmornice?

Tvanično gradnja podmornice pokrenuta je isto kad i gradnja supernosača klase Uljanovsk" 1988 godine, samo u brodogradilištu Severodvinsk na severu Rusije . Nedostatak novca posle raspada Sovjetskog Saveza uticao je da se obustavi gradnja, ali ne i da se prekine. Projekat je po Putinovom ličnom naređenju pokrenut ponovo 2003. godine.

Prema dostupnim podacima podmornica ima dužinu od 70 metara, podvodni deplasman od 2.100 tona. Podmornicu pokreće nukelarni reaktor E-17. Posada broji samo 25 članova.

Podmornica je od 2003. godine pod komandom Glavne uprave za podvodna istraživanja (GUGI), koju na zapadu nazivaju i "nevidljiv" deo ruske mornarice koji se isključivo bavi specijalnim misijama.

Podmornica je poptuno autonomno podvodno plovilo koja se može koristiti samostalno ili u kombinaciji sa strateškim ili napadnim nuklearnim podmornicama, koje služe za njenu zaštitu dok obavlja specijalne zadatke pod vodom.

Gledajući spolja podmornica „Lošarik“ se ne razlikuje preterano od drugih ruskih podmornica. Trup je valjkastog oblika unutar koga se nalazi sedam kugli izrađenih od titanijuma, koje su međusobno povezane cevima, što omogućava potpapanje podmornice kako se tvrdi do čak 6.000 metara dubine.

Tragedija na tajnoj misiji

Kao su specijalizovani mediji javili u trenutku izbijanja požara na podmornici ona se nalazila na nekih 60 nautičkih milja istočno od Norveške obale i 400 kilometara severno od Artičkog kruga.

Požar je preživeo kako je saopšteno 10 članova posade koji su evakuisani, dok njih 14 koji su ostali da se bore sa vatrenom stihijom su stradali. Jedini očevici su bili ruski ribari koji su se zatekli u krivolovu u zabranjenoj zoni kad se dogodio incident sa podmornicom i koji su prvi pritrčali da pomognu.

Usledila su brojna nagađanja, a posebno u zapadnim medijima. U njima pojavila se tvrdnja da je pravi cilj ove podmornice bila špijunaža odnsono pokušaj da se priključe na jedan od 465 raličitih komunikacijskih kablova, uključujući to i onaj optički za internet koji vodi od norveških baza i komandnih centara ka mreži lokatora koji otkrivaju podmornice

Poseban fokus dat je na transatalnski optički kabao koji se počeo da postavlja od 1988 godine, do savremenih koji su u vlasništvu Gugla, Fejsbuka, Majkorosofta i Amazona.

I sam ruski predsednik Vladimir Putni često je u svojim govorima naglašavao da je kontrola informacija najvažnija, a od posebnog značaja su morski kablovi koji su veoma ugroženi. Inače na Zapadu u poslednje tri godine pojavio se veliki broj stručnih analiza na temu kako Rusi špijuniraju Zapad preko optičkih kablova na koje se priključuju zahvaljujući specijalizovanim podmornicama.

Da li je „Lošarikova“ tajna misija na kojoj se desila tragedija zapravo bila kontrola tih kablova ili neka druga radnja s obzirom da je jedino ta podmornica bila sposobna da zaroni na tako veliku dubinu. Američke nukelarne podmornice mogu najviše da zarone do 700 metara dubine.

The New York Times, pre više od godinu dana postavio je bio pitanje zašto Rusija nije upozorila tad Norvešku na moguću nuklearnu katastrofu, kad je došlo do požara na podmornici. Inače obe zemlje imaju međusobni sporazum o uzajamnom informisanju o takvim stvarima. Enigma ostaje zašto Rusija nije obavestila Norvešku da je u pitanju podmornica na nuklearnim pogon

Kurir.rs/A.Mlakar