Dok se brojni bioskopi širom sveta zatvaranju zbog pandemije koronavirusa, jedan se opire tom trendu: moskovski Hudožestveni, čuveni bioskop u kome je prvi put prikazana "Oklopnjača Potemkin" 1926. godine i gde je Lav Tolstoj bio čest posetilac.

Posle sedam godina renoviranja, bioskop iz carskog doba koji je prvi put otvoren 1909. godine i predstavlja svedočanstvo rafinisanog filmskog ukusa urbanih Rusa, otvoren je prošlog meseca u pomalo neobičnom trenutku za filmsku industriju, piše britanski Gardijan.

"Ova čudna bolest će proći", rekao je Aleksandar Mamut, neka vrsta ruskog Ruperta Merdoka - milijarder koji je finansirao restauraciju bioskopa i sada je njegov menadžer.

"Ljudi ne žele da žive kao pustinjaci zbog epidemije. Žele urbani život... a čim se pojave novi filmovi a restrikcije ukinu, publika će se vratiti u bioskop", rekao je on britanskom listu.

Obnova bioskopa vredna 30 miliona dolara uključila je restauraciju istorijske fasade bioskopa u skladu sa idejama arhitekte Fjodora Šečela, i opsežno sređivanje unutrašnjosti zgrade kako bi bioskop, sa ogledalima, metalom i mermerom, ponovo postao ono što je "Boljšoj teatar za balet", rekao je Mamut.

Odluka da uloži novac u obnovu bioskopa u trenutku kada se svetska filmska industrija muči sa posledicama pandemije deluje kontroverzno ali ovaj kontroverzni biznismen smatra da će i pored toga ostvariti profit.

"Zamislite to ovako, dobijete dete i ono krene u školu i dobija slabe ocene i ne uči. Da li biste i dalje imali dete? Naravno da biste. Pre ili kasnije ono će početi da dobija dobre ocene", objasnio je ovaj advokat, bankar i investgitor.

Obnova bioskopa završena je kada je Sberbanka, državna banka, kupila Mamutovu medijsku imperiju (bio je vlasnik britanskog lanca knjižara Voterston, vlasnik je i više medija i bioskopa, uključujući lance Pionir i Sinema park) uključujući Hudožestveni, ostavivši Mamutu menadžerski posao vođenja bioskopa i izbora filmova koji naginju ka stranim i umetničkim produkcijama.

bioskop-hudozestveni.jpg
Foto: Profimedia

U glavnoj sali se nalazi rupa za orkestar koji je "radio" sve do pojave prvog ruskog zvučnog filma "Put ka životu" 1931. Kada je Ejzenštajnova "Oklopnjača Potemkin" premijerno prikazana, maketa broda bila je podignuta na fasadu zgrade.

Glavna dvorana ima 474 mesta i balkon. Na vrhu mermernog stepeništa nalaze se još dve sale sa po 47 mesta, kao i soba za prikazivanje filmova sa 21 mestom do koje se dolazi kroz biblioteku. Tu je i restoran na prvom spratu.

Renoviranje je razbesnelo mnoge koji Mamuta optužuju da je bioskop lišio istorijskog šarma. Mamut kaže da kada je njegov tim 2016. preuzeo restauraciju, prethodni tim potpuno ogoleo unutrašnjost zgrade, odnevši sve sa sobom.

"Da oni nisu krenuli, možda bismo uspeli da sačuvamo i delove sovjetske istorije", kaže Daša Paramonova, izvršni direktor arhitektonske konsultantske kuće Strelka koja je radila sa Mamutom.

Pošto nisu više mogli da utvrde Šečelov originalni dizajn, Mamutov tim je pristupio restoraciji slobodnije. "Nismo želeli da radimo stvari a la Šečel", objasnila je Paramonova.

Umetnička sloboda je nešto do čega je Mamutu naizgled stalo. Njegov bioskop Pionir bio je meta racije policije 2018. jer su prikazivali zabranjeni film "Staljinova smrt" Armanda Janučija. Nedavno je policija zatvorila bioskoše u Sankt Petersburgu zbog prikazivanja dokumentarnih filmova Ardokfesta.

Mamutovi putevi su se i ranije ukrštali sa politikom i političkim novinarstvom. Nakon što je otpustio glavnog i odgovornog urednika svoje Lenta.ru 2014. godine zbog intervjua sa ukrajinskim nacionalistom, ogroman broj novinara je napustio ovaj portal.

Mamut kaže i da je svestan da je film opasno polje. "Naravno da sam svestan toga. Imam više od 60 godina. Živim ovde. Znam pravila jako dobro. Ali, za mene je film umetnost", rekao je on.

Kurir.rs/K.P.