REVOLUCIONARNO OTKRIĆE NAUČNIKA: Slep čovek delimično progledao posle terapije proteinima iz algi
Francuzu koji je više godina bio slep zbog genetskog stanja "retinitis pigmentosa", delimično se vratio vid uz pomoć proteina osetljivih na svetlost koji su prvobitno otkriveni kod algi.
Naučnici su došli do otkrića koje bi moglo da olakša život milionima ljudi širom svijeta - potpuno slepom muškarcu vid je delimično vraćen nakon što je podvrgnut terapiji proteinom koji je prvobitno otkriven kod algi.
Biološka terapija, takozvana optogenetika, poseban je proces pri kojem se proteini koriste kako bi se organizmu vratila kontrola nad ćelijama u pozadini oka.
Kako piše BBC pozivajući se na časopis Nature Medicine, potpuno slep muškarac shvatio je da je terapija uspela kada je video "zebru", obojene linije na pešačkom prelazu. Sada ovaj Francuz, čiji identitet nije otkriven, može da raspoznaje, broji i uzima predmete sa stola.
Francuz već više od 40 godina boluje od nasledne očne bolesti retinitis pigmentosa, a koje uzrokuje ozbiljno oštećenje vida, odnosno umiranje fotoosetljivih ćelija na površini mrežnjače. S tim se problemom širom sveta suočava više od dva miliona ljudi, a iako je potpuno slepilo vrlo retko, ovaj muškarac koji živi u Bretanji a koji je operisan u Parizu, bio je potpuno slep 20 godina.
Optogenika
BBC navodi kako je optogenetika relativno novo polje u medicini, ali se dugo razmatra na području neuronauke. Koristi svetlo kako bi precizno uticalo na aktivnosti ćelija u mozgu i naučnici i lekari su u ovom slučaju uspeli da osposobe jedno pacijentovo oko da prepoznaje svetlo. Tehnika se bazira na proteinima koje proizvode alge, nazvane channelrhodopsins, a koji menjaju način na koji se ponašaju kao odgovor na svetlo. Mikrobi ih koriste kako bi približili svetlu.
Prvi korak u lečenju bila je genetska terapija. Genetske instrukcije za proizvodnju rodopsina uzete su iz algi i "predate" na korišćenje ćelijama u dubini mrežnjače. Kada su pogođene snopom svetla počele su da šalju električne signale mozgu. Postupak uspeva samo kada se ćelije izlože takozvanom čilibarskom svetlu, pa je pacijent nosio naočare sa videokamerom na čelu i projektorom, kako bi se u pozadini njegovog oka projektovala verzija onog što se događa u stvarnom svetu.
Bili su potrebni meseci rada dok se u oku nije stvorila dovoljna količina rodopsina i dok mozak nauči novi "jezik" i počne da registruje stvari. Prvi znak da će terapija uspeti bio je kada je pacijent prilikom šetnje odjednom počeo da raspoznaje oblike na pešačkom prelazu.
Dr. Hoze-Alan Sahe sa Instituta za vid u Parizu rekao je kako je pacijent u početku bio pomalo frustriran zbog činjenice da postupak traje toliko dugo. "Ali, kao što možete da zamislite, bio je vrlo uzbuđen kada je počeo da raspoznaje stvari. Svi smo bili uzbuđeni. Vid mu još uvek nije sjajan, ali razlika između nepostojećeg i ograničenog vida je nešto je što menja život", rekao je on.
Ogromne mogućnosti
Botond Roska, sa Univerziteta u Bazelu rekao je da nova saznanja dokazuju da je optogenetika, terapija budućnosti kada je reč o vraćanju vida.
Ipak, to je samo jedna od brojnih tehnika koje lekari širom sveta isprobavaju kako bi ljudima vratili vid, piše BBC. Mnoge se "bave" popravkom genetskih problema koje izazivaju probleme sa vidom, ali je sa retinitis pigmentosom to je posebno teško jer nju može da izazove mutacija više od 71 različitog gena. Neki naučnici pokušavaju obolelima da vrate vid tako što povezuju videokameru sa elektrodama implantiranim u pozadinu oka.
Veruje se da su mogućnosti primene optogenetike ogromne, a neki zagovaraju upotrebu iste tehnike pri lečenju Parkinsonove bolesti, pa čak i kod oporavka od šloga.
Britanski profesor i stručnjak za bolesti mrežnjače Džejms Bainbridž smatra da je studija izuzetno obećavajuća, ali da tek treba videti rezultate na drugim ispitanicima, jer je sada sprovedena samo na jednom pacijentu. "Ova uzbudljiva nova tehnologija može da pomogne ljudima sa teškim oštećenjima vida", rekao je on.
Kurir.rs/K.P.
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore