ANALIZA: Mlaka podrška Rusije Lukašenku, Minsk i Moskva čekaju da vide da li će EU ispuniti svoje pretnje sankcijama

Minsk i Moskva pažljivo prate da li će EU ispuniti pretnje i uvesti sankcije zbog prizemljenja aviona.

"Sa tačke gledišta Kremlja, oni ne nameravaju da kritikuju Belorusiju ali neće ni da uskoče sa punom podrškom jer ne žele da se kasnije nađu suočeni sa posledicama", rekao je Gardijanu Mark Galeoti, stručnjak za Rusiju i međunarodna bezbednosna pitanja.

I Minsk i Moskva sada će pažljivo gledati da li će Evropska unija ispuniti svoju pretnju ekonomskim sankcijama čiji je cilj da se kazne autoritarni režimi koji postoje nadohvat ruke Evropi.

"Pitanje je: Da li je to to. Oni, kao i svi mi, čekaju da vide da li će nove sanckije biti primenjene. Ako je ovo sve sa čime moraju da se izbore, verujem da će se osećati kao da su postigli ono što su želeli i izvukli se", rekao je Galeoti.

Lukašenko juče nije delovao potreseno dok je sud osudio sedmoro beloruskih aktivista na zatvorske kazne. Trojica novinara nezavisnog portala tut.by su nestala a još jedan je uhapšen, dok je policija izvršila pretres njihovih prostorija i zadržala glavnog i odgovornog urednika. Pritisak Lukašenka na disidente ne popušta, a sada i oni koji su u egzilu strahuju da će i do njih stići predsednikova "duga ruka".

Saradnik opozicione liderke Svetlane Tihanovskaje ocenio je da Evropa mora da prizna opoziciju u egzilu. "Ovo više nije lokalno pitanje, ovde je sada reč o bezbednosti Evrope. Ako Lukašenko ne bude zaustavljen, počeće da obara avione", rekao je Franak Viačorka.

Jedno pitanje ostaje otvoreno: Kolika je bila uloga Rusije u prizemljavanju Rajanerovog aviona sa Protaševičem i njegovom partnerkom Sofijom Sapegom, ruskom državljankom koja je sada takođe u zatvoru?

Mediji su ranije preneli da je nekoliko ruskih državljana koji su bili u avionu ostalo u Minsku, što bi moglo da se protumači kao dokaz ruske umešanosti, ali se potom ispostavilo da je ta vest lažna. Zapadni zvaničnici smatraju da bi Rusija morala da bude kažnjena ako je na bilo koji način učestvovala u ovoj akciji. "Teško je poverovati da je ovakva akcija izvedena bez, makar, pristanka vlasti u Moskvi, ali za sada ništa nije jasno", rekao je britanski ministar spoljnih poslova Dominik Rab.

Komentari Moskve na incident su mahom bili "dvosmisleni", kaže Galeoti. Moskva je sačekala dan pre nego što je prokomentarisala slučaj, navevši da je na međunarodnim vazduhoplovnim vlastima da ga procene.

Ruski državni mediji, međutim, snažno podržavaju akciju Lukašenka. Urednica RT Margarita Simonjan navela je da je Lukašenko to "predivno izveo", a Protaševiča mediji opisuju kao ekstremistu. Sam Putin se nije oglasio.

Viačorka kaže da on veruje da je ruska vlada bila "konsultovana" i da se "saglasila" da se avion prizemlji, naročito jer je vazdušna odbrana Belorusije blisko povezana sa ruskom vojskom.

On, međutim, strahuje da bi fokus na ulogu Rusije u celoj averi mogao da skrene pažnju međunarodne javnosti sa kampanje pritiskanja Lukašenka da podnese ostavku.

"Treba odvojiti ova pitanja, Rusija i Belorusija, dve odvojene teme", smatra on. "Ako govorimo o Rusiji u kontektstu Belorusije, nikada nećemo rešiti problem... Naravno da je (Rusija) bila konsultovana, da su se saglasili i da nisu bili protiv. Ali nemamo dokaza da su organizovali ili isplanirali ovu provokaciju. U međuvremenu, Lukašenko je definitivno krivac ovde", ocenio je Viačorka.

Kurir.rs/K.P.