PRIZNANJA KRIVICE PLJUŠTE NA SVE STRANE: Nemačka priznala genocid u Namibiji, Francuska odgovornost za Ruandu

Francuska i Nemačka izvinile su se zbog ratnih zločina počinjenih u Africi.

"Sada ćemo zvanično nazvati ove događaje genocidom, onim što su i bili iz današnje perspektive. Zbog istorijske i moralne odgovornosti Nemačke, tražićemo oproštaj od Namibije i potomaka žrtava",rekao je Mas, prenosi Rojters.

Nemačka se složila da finansira 1,1 milijardu evra projekata rekonstrukcije i razvoja koji bi bili od direktne koristi zajednicama pogođenim genocidom, potvrdio je nemački ministar.

Namibijski mediji izvestili su u četvrtak da će se tim novcem finansirati infrastruktura, zdravstvo i programi obuke tokom narednih 30 godina.

Iako je Nemačka ranije priznala "moralnu odgovornost" za ubistva, izbegla je da se zvanično izvini za masakre kako bi izbegla odštetne zahteve.

Formalni pregovori sa Namibijom oko tog pitanja počeli su 2015, a 2018. Nemačka je vratila lobanje i druge ostatke masakriranih koji su korišćeni u kolonijalno doba tokom eksperimenata za utvrđivanje tvrdnji o evropskoj rasnoj superiornosti.

Nemački vojnici ubili su u Namibiji oko 65.000 Herera i 10.000 pripadnika plemena Name tokom 1904-1908, nakon izbijanja pobune protiv stranih kolonista u onome što istoričari i Ujedinjene nacije već dugo nazivaju prvim genocidom 20. veka.

Kolonijalna prošlost Nemačke decenijama je bila u drugom planu, pošto su se istoričari i političari više fokusirali na nasleđe nacističkih zločina, uključujući holokaust.

Dan ranije, francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je u Kigaliju da samo građani Ruande mogu oprostiti Francuskoj njenu ulogu u genocidu u Ruandi 1994. godine.

"Francuska nije slušala one koji su je upozoravali na predstojeći masakr u Ruandi i de fakto je stala uz genocidni režim", rekao je Makron tokom govora o genocidu u Memorijalnom centru Gisozi u Kigaliju, gde je sahranjeno više od 250.000 ubijenih pripadnika naroda Tutsi, prenosi agencija Rojters.

Ali Francuska, kako je naveo Makron, "nije bila saučesnik" u genocidu.

"Na ovom putu, samo oni koji su prošli kroz tu noć možda mogu da oproste i da nam daju dar praštanja", rekao je Makron.

Francuskog predsednika je po dolasku u Kigali, glavni grad Ruande, dočekao predsednik Ruande Pol Kagame, navodi agencija AP, uz ocenu da francuski predsednik ovom posetom nastoji da popravi odnose sa tom centralnoafričkom državom 27 godina nakon genocida.

Francuski predsednik je potom obišao spomen-obeležje u Kigaliju, gde je u stravičnom pokolju 1994. godine život izgubilo oko 800.000 ljudi, uglavnom pripadnika manjinskog naroda Tutsa i umerenih Hutua, koji su pokušali da ih zaštite od Hutu ekstremista.

Poseta je usledila nakon objavljivanja izveštaja francuske istražne komisije u martu, u kojem se navodi da je kolonijalni stav "zaslepio" francuske zvaničnike i da vlada snosi "ozbiljnu odgovornost jer nije predvidela pokolj".

Međutim, izveštaj je oslobodio Francusku direktnog saučesništva u ubistvu više od 800.000 Tutsa i umerenih Hutua.

Predsednik Ruande Pol Kagame, koji je ranije rekao da je Francuska učestvovala u genocidu, izjavio je prošle nedelje da ovaj izveštaj "mnogo znači" građanima Ruande.

Građani Ruande "možda ne mogu zaboraviti, ali mogu oprostiti" Francuskoj za njenu ulogu, izjavio je Kagame, pripadnik Tutsa i glavna figura na političkoj sceni Ruande otkako je njegova pobunjenička vojska okončala ubistva odreda smrti odanih vladi koju predvode pripadnici naroda Hutu.

Makron, koji je pokušao da distancira Francusku od njene kolonijalne prošlosti, izjavio je u aprilu da će zvanični Pariz otvoriti arhive bivšeg predsednika Fransoa Miterana o Ruandi, u sklopu nastojanja da se bolje razume uloga Pariza u toj afričkoj zemlji tokom genocida.

Jelisejska palata je saopštila da će Makron u petak imenovati novog ambasadora u Ruandi, što će biti prvi akreditovani francuski izaslanik od 2015. godine.

Kurir.rs/Agencije