NOVI KINESKI ŠAMAR AMERIČKOJ VOJSCI Peking navodno lansira svoj stelt bombarder H-20, ali nevidljivost nije najveći problem SAD

Dok se Kina priprema za lansiranje svog novog strateškog bombardera, era američkog prvenstva u kvalitativnoj vojnoj opremi se bliži kraju. Kina je zatvorila tehnološku prazninu iza SAD-a i priprema se za napredak, piše za RT Skot Riter, bivši američki obaveštajac i autor.

Priča SCMP-a mora se uzeti u obzir prilikom ocene nedavnih izveštaja zapadne štampe koji sugerišu da bi H-20 mogao biti spreman za operativno razmeštanje pet godina pre prethodnih projekcija Ministarstva odbrane SAD, koje su 2018. godine rekle da "Kina razvija nevidljivi, strateški bombarder nuklearne sposobnosti dugog dometa koje bi mogle biti operativne u narednih deset godina "(što sugeriše početnu operativnu sposobnost negde oko 2028.) Spekulacije o skoroj pojavi H-20 ubrzane su objavljivanjem kompjuterski generisanih slika u kineskom državnom Časopisu za moderno oružje Čajna Nort Industriz Grup, Norinco.

Kineski mediji brzo su odbacili trenutni "hajp" o H-20 kao "lažnu vest", rekavši da vlada nikada neće koristiti vojni časopis poput Modernog oružja da otkrije bilo kakav značajan vojni napredak, poput bombardera H-20. U svakom slučaju, kineska vojska je dala nekoliko primamljivih nagoveštaja o postojanju i konfiguraciji H-20 u nedavnim video zapisima o regrutovanju. Bomba je stvarna i ako su izveštaji o njenim mogućnostima tačni, predstavlja ključnu pretnju američkoj vojnoj moći na Tihom okeanu.

Iako izgled kineske verzije nevidljivog bombardera B-2 s pravom zabrinjava zapadne odbrambene analitičare, možda iz pogrešnih razloga. Iako bi nevidljivi bombarder mogao pružiti Kini mogućnosti da pogađa ciljeve u njihovom operativnom radijusu od 7.500 kilometara, činjenica je da trenutni kineski arsenal raketa srednjeg dometa pruža isti domet sa većom sigurnošću uništenja. Lišen bilo kakve globalne mogućnosti punjenja gorivom, bombarder H-20 nije sposoban da bude ništa više od regionalnog sistema naoružanja čija je korisnost ograničena.

Pravi uticaj kineskog nevidljivog bombardera H-20 leži u brzini kojom je Kina uspela da projektuje, testira, proizvede i najverovatnije rasporedi bombarder svetske klase za koji se očekuje da odgovara mogućnostima američkog strateškog bombardera sledeće generacije, B-21 Rejder. Ubrzani napredak koji je Kina pokazala u pogledu H-20 u velikoj meri se poklapa sa njenim lovcem pete generacije, J-20, koji ispunjava ili premašuje mogućnosti svojih američkih ekvivalenata, F-22 i F-35. Za samo dve decenije Kina je zauzela veliko, ali osnovno vojno postrojenje i transformisala ga u modernu ratnu instituciju koja se, prema Ministarstvu odbrane, poklapa ili premašuje američke sposobnosti u mnogim oblastima.

Postoji nekoliko faktora koji Kini daju prednost nad Sjedinjenim Državama kada je u pitanju postavljanje naprednih sistema naoružanja. Prvo i najvažnije, "zaostajanje u razvoju" nastalo je kada su Sjedinjene Države nakon 11. septembra prebacile fokus sa priprema za borbu u konvencionalnim ratovima na poseban fokus na vođenje rata protiv pobunjenika. Tokom naredne dve decenije, dok su SAD rasipale milijarde dolara na gubitke u Iraku i Avganistanu, Kina je bila laserski fokusirana na izgradnju vojne sposobnosti "svetske klase".

Tromost svojstvena američkoj odbrambenoj industriji, koja je uzela maha dok je američka vojska bila zaokupljena borbama protiv pobunjenika, postepeno se prevazilazi jer Pentagon nastoji da uloži više novca u programe modernizacije osmišljene kako bi američku vojsku vratili na organizovanje konvencionalnog konvencionalnog ratovanja. Međutim, postoji zamah što se tiče Kine, koja nije prestala napredovati s modernizacijom otkako je započela svoju trenutnu fazu transformacije 2000. Ne samo da je Kina sustigla SAD sa tehnološkog stanovišta, Kina je spremna da leti napred godine koje dolaze.

Ovo je prava promena igre. SAD su uvek delovale s razumevanjem da će njihove snage uživati kvalitativnu prednost u odnosu na bilo kog potencijalnog protivnika, dozvoljavajući žrtvovanje količine u interesu kvaliteta. S obzirom na činjenicu da je premešten u status "bliskog kolege" u bilo kom direktnom poređenju sa Kinom, SAD se sada moraju suočiti sa realnošću koja im je potrebna da povećaju veličinu i sposobnost svojih vojnih snaga. Ali domaća politička realnost sprečava ovu vrstu trošenja resursa, što znači da će američki odbrambeni budžet, koji je gotovo tri puta veći od kineskog, i dalje davati neadekvatne rezultate. Ako je 21. vek zaista doba revolucije u vojnim odnosima, ta revolucija će biti usmerena na Kinu, a ne na Sjedinjene Države. Bombarder Ks-20 je samo najnovija manifestacija ove nove stvarnosti, piše Skot Riter.

Kurir.rs/Net.hr