NATO TRAŽIO SREDSTVA ZA ODGOVOR NA USPON KINE: Francuzi rekli NE, evo koji su im vojni prioriteti! VIDEO

Planu od 20 milijardi dolara za finansiranje veće fleksibilnosti NATO u suočavanju s vojnim pretnjama, klimatskim promenama i usponom Kine suprostavila se Francuska, koja strahuje da bi taj potez mogao potkopati njene odbrambene prioritete, rekli su četiri diplomate i francuski izvor za odbranu.

Predlog takođe nastoji da posluša upozorenje francuskog predsednika Emanuela Makrona iz 2019. godine da je NATO "moždamno mrtav" jer savezu, formiranom 1949. godine da bi pratila vojnu pretnju Sovjetskog Saveza, nedostaje jasna politička strategija u multipolarnom svetu nakon hladnog rata .

Ali Francuska veruje da ideja - za koju su diplomate rekli da je vredi oko 20 milijardi dolara u zajedničke budžete tokom 10 godina - verovatno neće imati koristi od francuskih vojnih prioriteta i rizikuje da preusmeri pažnju i resurse sa izgradnje slabih odbrambenih sposobnosti među državama članicama Evropske unije.

Većina njih je takođe deo NATO-a.

"Ako je ideja brutalno povećati doprinos zemalja zajedničkim budžetima i promeniti filozofiju NATO-a, prelazeći sa nacionalne odgovornosti na razvodnjavanje odgovornosti, odgovor Francuske biće očigledno ne", rekao je izvor francuskog ministarstva oružanih snaga za Rojters.

EU radi od decembra 2017. na razvoju više vatrene moći nezavisno od Sjedinjenih Država, predvođenih Francuskom, preostalom glavnom vojnom silom EU nakon što je Britanija napustila blok.

"Za nas to nije pitanje NATO-a protiv Evrope, već NATO-a protiv nacionalne odbrane svake države članice", rekao je izvor iz francuskog ministarstva oružanih snaga.

Izvor je rekao da je Pariz i dalje otvoren za saslušanje kontra argumenata i detalja. Francuska već ispunjava NATO-ov cilj da potroši dva odsto ekonomske proizvodnje na odbranu.

Jedna od četiri diplomate rekla je da je francuska ministarka oružanih snaga Florens Parli uznemirena Stoltenbergovom odlukom da u februaru izađe u javnost sa konturama svog predloga. Stoltenberg se sastao sa Makronom u Parizu 21. maja, pohvalivši francuskog predsednika zbog "značajne odbrambene investicije Francuske".

Zvaničnik NATO-a rekao je Rojtersu da su pregovori pred samit bili konstruktivni i da će ministri spoljnih poslova i odbrane NATO-a razgovarati o tom predlogu, delu Stoltenbergovog reformskog paketa NATO 2030, kada se sazovu 1. juna.

Nemačka i drugi evropski saveznici, kao i Kanada, takođe žele da znaju na šta bi se potrošio dodatni novac pre nego što odreše kesu. Samit sa Bajdenom možda će se samo složiti da izvrši analizu zajedničkog finansiranja, rekli su diplomate.

"Neki Evropljani se pitaju: da li mi izgrađujemo NATO ili razvijamo odbrambenu sposobnost EU da bismo dopunili NATO?" rekao je visoki NATO diplomata. "Svaki evro se može potrošiti samo jednom".

Stoltenberg, bivši norveški premijer, predložio je da saveznici zajednički finansiraju više svojih odvraćajućih operacija na savezničkoj teritoriji, a ne sadašnji sistem da jedan saveznik snosi sve troškove raspoređivanja.

Saveznici bi mogli ulagati u nadogradnju savezničkih baza kako bi se prilagodili klimatskim promenama, štiteći telekom i računarske mreže od sajber napadača i u svemiru. Stoltenberg je u februaru rekao: "Ako želimo da učinimo više, trebaće nam i više resursa".

Zajednički finansirani budžeti NATO-a iznose 0,3 odsto ukupne savezničke odbrambene potrošnje ili oko 2,5 milijardi dolara za upravljanje NATO komandama i vojnom infrastrukturom. Ta cifra je niža od istorijskog proseka NATO-a od oko 0,5 odsto, rekli su diplomate.

Kurir.rs/Reuters