GDE JE NESTAO ŠIŠMIŠ IZ VUHANA? Kinezi testirali 1.100 primeraka, ali korone nema, pa nema! VIDEO

Napori kineskih naučnika da pronađu slepog miša zaraženog SARS-CoV-2 bili su opsežni. . . i bez ploda. Očigledno, američka obaveštajna zajednica ima čitav niz podataka koji se odnose na Vuhan i koji tek treba da se analiziraju. I konačno, fascinantno je teško otkriti upravo kada je započela ova pandemija.

Ako je SARS-CoV-2 promenjena verzija onoga što se prirodno nalazi u potkovicama u provinciji Junan, to bi moglo objasniti zašto ovaj određeni virus još uvek nije pronađen u divljini. I dok nisam naleteo na ovaj članak u MIT Technologi Reviev, nisam shvatio koliko je dalekosežna i opsežna bila potraga za vrstama domaćinima u Kini. Citira se Liang Vanian, kineski šef zajedničkih napora Kineza i SZO, koji je rekao da su kineske vlasti „testirale 50.000 primeraka životinja, uključujući 1.100 slepih miševa u provinciji Hubei, gde se nalazi Vuhan. Ali nema sreće: odgovarajući virus još uvek nije pronađen. "

Neki se možda pitaju da li je pouzdana procena naučnika, istraživača, istražitelja i zdravstvenih službenika koji odgovaraju kineskoj vladi. Ali barem u ovoj konkretnoj situaciji, nemogućnost kineske vlade da pronađe virus predstavlja priznanje protiv kamate. Da su istraživači negde pronašli virus u slepom mišu u prirodi, slučaj za teoriju curenja iz laboratorija bio bi ozbiljno narušen - slepi miš u prirodi mogao je virus proširiti na ljude.

Stalna nemogućnost pronalaska životinja sa virusom nije način na koji su stvari napredovale tokom prvog izbijanja SARS-a:

Uz pomoć SARS-a, istraživači su testirali zatvorene pijaće životinje u kavezu i brzo pronašli gotovo identičan virus kod mačaka himalajske cibetke i pasa rakuna, koji se takođe jedu lokalno.

Ovaj put, međutim, hipoteza o srednjem domaćinu ima jedan veliki problem. Više od godinu dana nakon početka covid-19, nijedna prehrambena životinja nije identifikovana kao rezervoar za virus pandemije. To je uprkos naporima Kine da testira desetine hiljada životinja, uključujući svinje, koze i guske, prema Liang Vannian-u, koji predvodi kinesku stranu istraživačkog tima. Niko kaže da nije pronašao „direktnog rodonačelnika“ virusa, pa zato pandemija „ostaje nerazjašnjena misterija“.

Potraga za bilo kojim slučajem izvan Vuhana pre nego što je epidemija postala velika vest deluje slično iscrpno:

Prvi korak bio je dvostruka provera da li je izbijanje zaista počelo u Vuhanu, a ne negde drugde. Kina je preduzela prilično velike napore da vidi da li se COVID-19 mogao širiti, neviđeno, bilo pre decembra 2019. Kineski istraživači su proverili evidencije više od 200 bolnica širom zemlje zbog sumnjivih upala pluća, pratili koliko su apoteke sirupa za kašalj prodale, i testirali 4.500 bio-primeraka čuvanih pre izbijanja, uključujući uzorke krvi koji bi mogli biti pregledani na antitela. Tim SZO kaže da je čak intervjuisao kancelarijskog radnika koji je 8. decembra 2019. godine postao prvi priznati slučaj covid-19 u Kini.

Za sada nema dokaza da je izbijanje bilo neotkriveno negde drugde pre slučajeva Vuhan. Genetski dokazi takođe sužavaju šansu da se virus širio mnogo ranije. Zbog toga kako je klica vremenom akumulirala mutacije, moguće je proceniti kada je prvi put počela da se širi među ljudima. I ti podaci upućuju na datum početka krajem 2019. godine.

To je . . . čudno da svet još uvek nije uspeo da pronađe SARS-CoV-2 u životinjskoj vrsti. Kao što je britanski Trust Conservation Trust rezimirao:

Virus COVID-19 nije izolovan ni od jedne od 1400+ vrsta slepih miševa na svetu. Koronavirus sa 96 odsto svog genoma zajedničkog sa SARS-CoV-2 pronađen je u jednoj vrsti slepih miševa (Rhinolophus affinis) u Kini. Ovo može zvučati značajno, ali da se izrazimo u kontekstu, 96 odsto svog genoma delimo sa šimpanzama, ali nismo ista vrsta. Važno je naglasiti da u ovoj pandemiji ljudi prenose COVID-19 na druge ljude, a ne slepi miševi.

Naučnici još uvek ne znaju tačno koja je „minimalna zarazna doza“ za COVID-19, ali smatraju da je reč o stotinu virusnih čestica, možda 1.000. Ovaj virus se širi poput požara među ljudima, pa zašto ga ne bismo mogli naći kod bilo kog slepog miša? Ako je to virus pangolina, zašto ga ne bismo mogli naći ni u jednom pangolinu?

Nažalost, taj članak o MIT Technologi takođe uključuje rečenicu: „Jedan problem sa teorijom curenja iz laboratorija je taj što pretpostavlja da Kinezi lažu ili kriju dela, položaj nespojiv sa zajedničkim naučnim naporima “. Peter Dašak, predsednik Saveza za ekološko zdravlje, citiran je kao autoritet koji je neiskrenost kineske vlade proglasio nezamislivim scenarijem. Kao što je između ostalog izvestio Džimi Kvin, „kao predsednik istraživačke neprofitne alijanse EcoHealth, Dašak je 2014. godine udružio se sa VIV-om da bi proučavao koronaviruse slepih miševa i tokom sledećih pet godina obezbedio 598 000 američkih dolara za NIH finansiranje kineske laboratorije za podržati to istraživanje “.

Čekajte, tek sada gledamo baze podataka kineskih komunikacija?

Da li je problem što obaveštajna zajednica prikuplja mnogo više podataka nego što ih ikada može blagovremeno sortirati i analizirati? Jer to je prizvuk velike analize Njujork Tajmsa u četvrtak uveče:

Poziv predsednika Bajdena za sprintom od 90 dana kako bi se razumelo poreklo pandemije koronavirusa usledio je nakon što su obaveštajni službenici rekli Beloj kući da imaju gomilu još uvek neispitanih dokaza koji zahtevaju dodatnu računarsku analizu koja bi mogla osvetliti misteriju, prema rečima višeg službenika uprave.

Zvaničnici su odbili da opišu nove dokaze. Ali otkriće da se nadaju da će primeniti izuzetnu količinu računarske snage na pitanje da li je virus slučajno procurio iz kineske laboratorije sugeriše da vlada možda nije iscrpila svoje baze podataka o kineskim komunikacijama, kretanju laboratorijskih radnika i obrascu izbijanja bolesti oko grada Vuhana.

„Baze podataka kineskih komunikacija, kretanje laboratorijskih radnika i obrazac izbijanja bolesti oko grada Vuhana“? Ne zvuči li to poput stvari koje bi bile prve na redu za proučavanje i analizu? Molim vas recite mi da odgovor na poreklo ove pandemije nije sedeo u nekoj bazi podataka poslednjih 18 meseci, čekajući da je neko pogleda ili presluša.

Teškoća određivanja tačno kada je započela pandemija

Jučerašnji opsežni raspored dokaza koji su vodili u pravcu curenja iz laboratorije zabeležio je da je maja 2020. NBC Nevs izvestio da, „Privatna analiza podataka o lokaciji mobilnog telefona navodno pokazuje da je laboratorija u Vuhanu sa visokim stepenom bezbednosti, koja je proučavala koronaviruse, zatvorena u oktobru, tri izvori upućeni u to pitanje rekli su za NBC Nevs. “ Napisao sam da „od tog izveštaja nije bilo naknadne razrade, nije bilo dodatnih detalja, niti je usledilo curenje novih informacija o tome šta se, ako se išta dogodilo, u toj laboratorijskoj zgradi te jeseni“.

Profesor ekoloških studija Univerziteta u Koloradu Rodžer Pilke Jr. bio je ljubazan da podeli tu analizu privatnog sektora, a možete je videti ovde.

Još u maju 2020. godine, Dejli Bist napisao je članak dajući zaključke privatne analize. Tvrde da analiza procenjuje aktivnost mobilnih telefona u laboratoriji i u njenoj blizini koristi samo podatke o lokaciji za sedam telefona - premali uzorak da bi bio koristan i da se naglo odsustvo određenih telefona može objasniti praznicima, odmorima ili korisnicima gubljenje telefona. Oni tvrde da je opis analize puteva koji su blokirani u blizini Instituta za virusologiju Vuhan u skladu sa građevinskim projektima u tom području. Možda najsrećnije, analiza je tvrdila da je novembarska konferencija o upravljanju laboratorijima za biološku sigurnost u laboratoriji Vuhan, zakazana za prvu nedelju novembra, otkazana. Ali istražitelj koga je angažovala Daili Beast pronašao je na Fejsbuku objavu pakistanskog naučnika koji je prisustvovao događaju i tamo pravio selfieje, uključujući laboratoriju BSL-3. U nedostatku dodatnih dokaza, tu analizu podataka o lokaciji mobilnog telefona verovatno bi trebalo ostaviti po strani.

Stvar koja mi je prirasla je da je analiza sugerisala da se neka vrsta incidenta dogodila na Institutu za virusologiju Vuhan 6. oktobra 2019. To izgleda malo rano, na osnovu onoga što još znamo o vremenskom sledu pandemije. Jedna od prvih sveobuhvatnih studija prvih pacijenata sa COVID-19 zaključila je da je „datum početka simptoma prvog identifikovanog pacijenta bio 1. decembar 2019.“, a bolnice u Vuhanu zaista su počele da vide talase pacijenata sredinom i krajem decembra. Da li je virus tako zarazan i virulentan kao što je ovaj zaista mogao plutati gradom Vuhan od 6. oktobra do decembra, pre nego što je iko osetio potrebu da ode u bolnicu?

Pa opet, možda 6. oktobar nije tako rano. Prošlog meseca, studija istraživača sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Kaliforniji u San Diegu, sa kolegama sa Univerziteta u Arizoni i Illumine, sprovela je „epidemiološke simulacije da bi se utvrdilo koliko dugo je SARS-CoV-2 mogao da cirkuliše pre vremena najnovijeg predak svih sekvenciranih genoma SARS-CoV-2. Naši rezultati definišu period između sredine oktobra i sredine novembra 2019. godine kao verodostojan interval kada se prvi slučaj SARS-CoV-2 pojavio u provinciji Hubei, Kina".

Kurir.rs/NPR