ZABORAVLJENI HOLOKAUST NA BRITANSKOM TLU: Zbog straha vlasti od međunarodne sramote nacistički krvnici nikada nisu procesuirani!

Izveštaj je zaključio da su od 1942. do 1945. na britanskom tlu počinjeni zločini sistematski brutalne i bešćutne prirode. ' Ukupno je najmanje 700 ljudi umrlo u radnim i koncentracionim logorima na Olderniju

Ubijani su i tučeni iz zadovoljstva, zatvorenici su jeli trulu hranu, smeće i puževe, a u jednom slučaju to je bio kanibalizam. Pantcheff je u izveštaju napisao i o mučenju ruskog tinejdžera koji je 30 minuta sedeo na užarenoj peći.

Ukupno je najmanje 700 ljudi umrlo u radnim i koncentracionim logorima na Olderniju, a više ih je umrlo putujući do ili iz njih u odvratnim uslovima bez toaleta sa manje od kvadratnog metra po osobi na palubi. Zaključio je da je „utvrđeno da su u te tri godine na britanskom tlu počinjeni zločini sistematski brutalne i bešćutne prirode“.

Takođe je otkriveno da je Velika Britanija istraživala posleratne zločine, ali je kasnije odbila da pokrene bilo kakve krivične postupke iz straha od međunarodne sramote, otkrio je Tajms. Za stravične zločine odgovorni su visoki nacistički zvaničnici, zajedno sa zapovednikom Karlom Tajsom koji je tražio da se zidovi njegove kancelarije ofarbaju četiri puta kako bi se uklonile mrlje od krvi.

Erik Pikls, specijalni izaslanik Britanije za pitanja posle Holokausta, smatra da ljudi zaslužuju da znaju zašto Britanija nije uspela da kazni nijednog nacista za ratne zločine.

"Ono što se dogodilo ne odražava se dobro na britansku vladu i želimo da nacija razume sve činjenice. Zbog toga kažem da moramo objaviti sve dokumente koji se odnose na holokaust", rekao je on.

Većina stanovnika Oldernija emigrirala je tokom rata jer tadašnji premijer Čerčil nije obezbedio odbranu Kanalskih ostrva. Smatrao ih je bez strateške važnosti. To ostrvo je tada postalo lokacija gde su 1941. godine izgrađena četiri radna logora, a 1943. dva su pretvorena u koncentracione logore. Nacisti su pobedili Francuze samo nekoliko dana pre toga.

Prisilili su Francuze i Britance da se predaju i strpali ih u koncentracione logore. Procenuje se da je na ostrvo odvedeno više od 6.000 ljudi 27 različitih nacionalnosti.

Četiri meseca kasnije Hitler je najavio svoj plan za „neosvojive tvrđave“ na ostrvu kako bi sprečio neprijateljsku invaziju na Evropu.

Zatvorenici su živeli u vlažnim drvenim kolibama, okruženi ogradama od bodljikave žice. Većinu vremena provodili su napolju radeći najmanje 12 sati teškog rada dnevno, sa kratkom pauzom u podne, sedam dana u nedelji. Nisu imali posebnu opremu i nosili su istu odeću tokom cele godine, osim drvenih klompi. Živeli su na ‘dijeti’ - pola litre kafe bez šećera ili mleka za doručak, pola litra supe od kupusa za ručak i sličan deo supe i kilo hleba koji je za večeru podelilo 5 ili 6 muškaraca.

Mnogi su hranu tražili među zakopanim mrtvim životinjama. Njihov posao podrazumevao je postavljanje konstrukcije bunkera, tunela i zidova. Neki zatvorenici su bačeni u more zbog slabosti.

Pantčef je zaključio da su ubijena najmanje 372 zatvorenika, ali stvarni broj je verovatno mnogo veći, a savremeni istoričari procenjuju da je broj poginulih između 700 i 950.

U grobnim jamama bilo je desetak tela, a grobovi su ostajali otvoreni dok se nisu napunili.

Izveštaj britanskog oficira sadržavao je poduži spisak imenovanih nacističkih zvaničnika, zločine za koje su optuženi i detalje osnovnih dokaza. Izveštaj se poziva na dokaze o rukovodećoj strukturi logora i njegovoj ulozi u široj nacističkoj ratnoj mašini, pozivajući se na Hajnriha Himlera, glavnog arhitektu Holokausta.

Ali Velika Britanija nije progonila i sprečavala druge da to čine propuštanjem da obelodani dokaze. Zbog toga je samo nekoliko Nemaca ikada kažnjeno za svoje zločine u Alderniju, uglavnom od francuskog vojnog suda.

Kurir.rs/24sata.hr