DOŠAO SAM DA POPUNIM TIŠINU Bajden odao poštu zaboravljenim žrtvama jednog od najvećeg masakra u istoriji SAD

Džo Bajden je u utorak postao prvi američki predsednik koji je posetio mesto masakra stotina Afroamerikanaca koje je u Tulsi, u Oklahomi, pre jednog veka ubila bela rulja, i učestvovao u obeležavanju jednog od najgorih poglavlja u istoriji rasnog nasilja u Sjedinjenim Državama.

“Samo zato što istorija ćuti, ne znači da se nije dogodila", rekao je Bajden i dodao da je u Tulsi "nastao pakao u pravom smislu te reči." A sada, kako je istakao, nacija mora da se suoči sa grehom poricanja koji je sledio.

“Ne možemo da samo izaberemo šta želimo da znamo, a ne ono što treba da znamo", rekao je Bajden. "Došao sam ovde da pomognem da se popuni taj prostor tišine jer se rane produbljuju u tišini."

Nakon što je Bajden otišao, neki ljudi u publici spontano su zapevali slavnu pesmu iz ere borbe za građanska prava “Ain’t Gonna Let Nobody Turn Me Around.”

Bajden je na 100. godišnjicu masakra održao minut ćutnje posle sastanka sa troje preživelih nasilja. Viola Flečer, Hjuz Van Elis i Lesi Beningfild imaju između 101 i 107. godina. Predsednik je takođe obišao muzej posvećen tom incidentu.

"Istorija onoga što se dogodilo ovde predugo se prećutkivala. To nije bila pobuna. To je bio masakr, među najgorima u našoj istoriji. Međutim, nije bio jedini", rekao je Bajden.

Predsednik je objavio korake da se smanji jaz u prihodima i bogatstvu između belaca i pripadnika drugih rasa. Njegova administracija planira da investira desetine milijardi dolara u siromašne zajednice, sklapa više ugovora sa preduzećima čiji su vlasnici pripadnici manjina, i da ukine dva pravila iz Trampove ere kojima je smanjena ravnopravnost u dobijanju stambenih kredita i drugim stambenim pitanjima.

To što su preživeli izdržali je tragično i katastrofalno", rekla je novinarima portparolka Bele kuće Karin Žan Pjer.

Međutim, Bajden nije odgovorio na pitanje novinara o tome da li bi trebalo da bude upućeno zvanično predsedničko izvinjenje zbog masakra.

Bajden je u ponedeljak zatražio od svih Amerikanaca da se "osvrnu na duboke korene rasnog terorizma u zemlji i da se ponovo posvete iskorenjivanju sistemskog rasizma širom zemlje".

Bajden je posetio Tulsu u trenutku kada se vodi intenzivna rasprava o rasnim pitanjima u SAD, dok se smanjuje bela većina, povećavaju pretnje od grupa koje se zalažu za superiornost bele rase i preispituje tretman Afroamerikanaca, nakon što je beli policajac u Mineapolisu prošle godine ubio nenaoružanog crnca Džordža Flojda tokom privođenja, prenosi agencija Rojters.

Borba protiv rasne nejednakosti bila je jedna od Bajdenovih ključnih platformi tokom predizborne kampanje, ali i kratkog mandata na položaju predsednika. Prošle nedelje se sastao sa članovima Flojdove porodice na godišnjicu njegove smrti, a založio se i za usvajanje zakonskog predloga o reformi policije koji je nazvan po Flojdu.

Proteklih godina, javnost se sve više upoznaje sa ubistvima u Tulsi 31. maja i 1. juna 1921. godina o kojima se decenijama nije učilo na časovima istorije niti izveštavalo u lokalnim novinama.

Beli stanovnici tog grada su ubili, kako se procenjuje, 300 crnaca i zapalili i opljačkali domove i biznise u tada prosperitetnoj afroameričkoj zajednici Grinvud, poznatoj kao "Crni Volstrit", nakon što je 19-godišnji crnac optužen za napad na 17-godišnju belkinju, što nikada nije dokazano.

"I dalje vidim kako pucaju u crnce. Crna tela leže na ulici. Još osećam dim i vidim vatru. I dalje vidim kako spaljuju radnje crnaca. Još čujem avione kako lete iznad njih. Čujem vriske. Svakodnevno proživljavam masakr. Naša zemlja će možda zaboraviti ovaj istorisjki događaj, ali ja ne mogu“, ispričala je nedavno preživela masakra u Tulsi Viola Flečer.

Hiljade su bile primorane da jedno vreme provedu u logorima koje je nadzirala Nacionalna garda.

Osiguravajuće kompanije nisu nadoknadile pričinjenu štetu i niko nije optužen za napade.​

Troje preživelih masakra prošle godine je podnelo tužbu za odštetu tvrdeći da su grad Tulsa, istoimeni okrug u saveznoj državi Oklahoma i Privredna komora Tulse odgovorni za ono što se dogodilo. Ostaju otvorena pitanja da li i u kom iznosu treba platiti odštetu preživelima i njihovim potomcima.

Izvršna direktora Kulturnog centra Grinvud Frensis Džordan Rejkstrou ocenila je da Bajdenova poseta "podstiče jedinstvo i pruža nadu" i poručila da je neophodno da "upoznamo sve generacije sa prošlošću i značajnim problemom nejednakosti".

Kurir.rs/VOA