VIRUSOLOZI UPOZORAVAJU: Počelo vreme pandemija, na planeti više od 1,6 miliona virusa, vakcine i drugačiji način života jedini lek

Svet je ušao u eru pandemija i potrebno je spremiti se kako bismo ubuduće znali kako da se odbranimo.

Pred sam samit, 26 svetskih stručnjaka, sa Peterom Piotom na čelu u ulozi specijalnog savetnika predsednice Ursule fon der Lajen, potpisalo je izveštaj.

Sa skupa je lansirana poruka: "Nijedna zemlja se sama ne može izboriti s kovidom, moramo raditi zajedno, a pandemija se neće zaustaviti dok svi ne budu imali jednak pristup resursima."

Naime, u ovom momentu, na planeti više od 1,6 miliona virusa kruži među pticama i sisarima, od kojih 700.000 može da pređe na čoveka. Do sada je kod čoveka identifikovano 250, dok ostali zasad nisu prešli "s jedne vrste na drugu".

Virusolog Peter Piot, koji je izdvojio genom virusa ebole 1976. godine, objasnio je da su virusi "spretni" jer su u stalnoj potrazi za domaćinom bilo da su to biljke, životinje ili ljudi kako bi mogli da se razmnožavaju.

Piot, koji radi u Londonske škole za higijenu i tropske bolesti, smatra da kovid neće biti poslednja smrtonosna epidemija.

"Živimo u eri pandemija i mislim da ćemo ih imati sve više, kažnjeni smo jer ne živimo u skladu s prirodom", izjavio je na konferenciji za novinare.

Faktori novih epidemija

Piot ukazuje na faktore širenja pandemija: krčenje šuma i ilegalna trgovina divljim životinjama. Šume pokrivaju trećinu zemaljske kugle, ali sve ih je manje, a umesto njih niču farme za odgajanje životinja i svega što donosi profit.

Svakog minuta na svetu nestanu šume veličine fudbalskog igrališta.

Ne sme se zaboraviti ni globalno zagrevanje, jer visoka temperatura donosi nove bolesti. Insekti poput komaraca i krpelja, koji su nosioci bolesti, šire se na veća i nova područja.

Velike suše i poplave takođe donose velike promene.

Koje bi nas pandemije mogle pogoditi

Lajmova bolest se sve više širi u Severnoj Americi i Evropi, pa je Evropski centar za kontrolu bolesti lansirao program za ovu bolest koju prenose krpelji.

A velike i jake kiše pogoduju komarcima koji prenose denga groznicu. Prošle godine je više od tri miliona ljudiu Južnoj Americi obolelo od denga groznice.

U toku XIX kongresa italijanskog Udruženje za infektivne i tropske bolesti, poznati italijanski virusolog iz bolnice "Sako" u Milanu izjavio je da smo iz "ove epidemije izvukli važnu lekciju da samo zajedno možemo da se suprotstavimo epidemijema poput kovida 19".

Bez ustručavanja je izjavio da će nove velike epidemije izazvati multirezistentne klice. Te klice predstavljaju najveću pretnju u ovoj deceniji.

Virusolog Mateo Baseti iz klinike "San Martino" u Đenovi naglasio je na skupu da bi Italiju mogle pogoditi epidemije poput virusa zapadnog Nila, koje su do sada bile tipične za tropske predele, a koji prouzrokuje teške bolesti mozga.

Tako i virus "chikungunya", koji prenosi tigrasti komarac, bio je tipičan za tropske predele, a danas je uobičajen u regionu Veneto.

Isto se dešava i sa žutom groznicom u Južnoj Americi, koju prenosi komarac zaražen virusom.

Razlika je u tome, kaže Baseti, što postoji vakcina za žutu groznicu i savetuje svima koji odlaze u delove Južne Amerike sa žutom groznicom da se prethodno vakcinišu.

Upozorenja stručnjaka su sve češća

Dr Ilarija Kapua sa Univerziteta Uan helt na Floridi sigurna je da će nas pogoditi bar još jedna ozbiljna i opasna pandemija.

"Dok je života na zemlji, biće i virusa, kao i prenosa zaraze sa životinje na čoveka", navodi dr Kapua.

Na Ekonomskom samitu u Italiji obratila se zvanicama: "Ne možemo više sebi dopustiti jednu ovakvu pandemiju, moramo sada da investiramo u proizvodnju vakcina koje se mogu čuvati i na sobnoj temperaturi. Neophodno je planirati 20 godina unapred."

Valter Rikardi, savetnik ministra zdravlja Roberta Sperance, saglasan je s Peterom Piotom da smo ušli u eru pandemija jer smo za to stvorili, nažalost, idealne uslove: siromaštvo, promiskuitet između životinja i ljudi, klimatske promene, a i čovek se više kreće pa lakše nego ranije prenosi virus.

"Neće nam nokdaun zadati ova pandemije, već sledeća. A vidim da mi ne pokušavamo da se promenimo, već da težimo da se vratimo ranijem načinu života, što je pogrešno. Moramo da se promenimo."

Izveštaj stručnjaka: Kovid će postati sezonski

U izveštaju koji je potpisalo dvadeset šest stručnjaka iznose se mere koje je potrebno preduzeti ne samo da bi se stalo na kraj ovoj pandemiji već da bismo se pripremili za nove.

Smatraju da će koronavirus postati endemičan sa sezonskim žarištima zbog smanjenja prirodnog imuniteta, zbog nedovoljnog broja vakcina u svim delovima sveta i zbog novih varijanti na koje dosadašnjim vakcinama neće delovati.

Kaže i da će novi talas pogoditi naročito zemlje koje nemaju dovoljno vakcina.

Ističu da medicinska oprema treba da bude svima dostupna, pa i zemljama u razvoju, treba pratiti bolest, stručnjacima treba da razmenjuju podatke, zaposliti više lekara.

Kako delovati danas za bolje sutra

Koliko će sledeće pandemije biti opasne zavisi od nas samih. Stručnjaci iz SZO i FAO treba da obrate pažnju na zootehničke bolesti, uzimajući u obzir da tri četvrtine infektivnih bolesti dolaze od životinja i stižu do čoveka "skokom s vrste na vrstu".

Današnje investicije će spasiti budućnost i cilj novonastale grupe je da napravi plan globalnog delovanja na duže staze koji će sprečiti stvaranje novih žarišta bolesti poput ptičjeg gripa, mersa, ebole, zike i kovida.

Profesor Masimo Gali smatra da je potrebno raditi na kliničkom razvoju inovativnih molekula, ali i na boljem i efikasnijem korišćenju već postojećih lekova (po njegovom mišljenu je neshvatljivo zašto se tako malo govori o ulozi vitamina D u borbi protiv kovida).

Potrebno je da svaka bolnica ima jedan deo posvećen infektologiji ne samo sa kliničke tačke gledišta već i sa epidemijske. U međuvremenu potrebno je da nastavimo sa prevencijom: pranje ruku, svuda i u svakom slučaju.

U Švajcarskoj se otvara banka opasnih virusa

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i Švajcarska potpisale su pre nekoliko dana ugovor na osnovu koga će ta zemlja biti domaćin Svetskoj banci virusa, laboratoriji gde će se čuvati i proučavati osnovni patogeni agensi koji su uzročnici teških bolesti, uključujući i koronavirus, koji je izazvao svetsku pandemiju.

Kurir.rs/RTS