GLAVNI OSUMNJIČENI STRELKOV, MRGUD, ZMIJA I KRTICA: Počinje suđenje za obaranje MH17, trag vodi u Rusiju?

Sedam godina nakon obaranja putničkog aviona na liniji MH17 iznad istočne Ukrajine, u Holandiji počinje sudski proces protiv više osumnjičenih. Istražioci veruju da će dokazati i umešanost Rusije u tu katastrofu.

Pošto većina žrtava potiče iz Holandije (193), tamošnja vlada odlučila je da se postupak vodi pred njihovim sudom.

Trag vodi u Rusiju?

Nakon katastrofe, pet zemalja – Australija, Belgija, Holandija, Malezija i Ukrajina – formirale su Zajednički istražni tim (Joint Investigation Team, JIT). Istražitelji su došli do zaključka da je Boing 777 pogođen u 16:20 po lokalnom vremenu, sovjetskom protivavionskom raketom tipa „Buk“ koja je lansirana iz dela Donbasa koji kontrolišu proruski separatisti. Prema tvrdnjama istražnog tima, raketni sistem „Buk“ tamo je prebačen iz Rusije, a vraćen je nazad preko granice vrlo brzo nakon pada putničkog aviona.

Do takvih rezultata istrage došlo se, prema rečima članova tima, na osnovu ostataka putničkog aviona i ostataka rakete, satelitskih snimaka i radarskih podataka, ali i na osnovu foto i video-snimaka transporta ruskog raketnog sistema do mesta u Donbasu sa kojeg je, prema istražiteljima, raketa lansirana. Postoje i snimci telefonskih razgovora između osumnjičenih, od kojih su neke istražitelji i objavili.

Uoči početka suđenja, glavni holandski istražitelj Fred Vesterbeke uveren je da će proces dokazati umešanost Rusije u tragediju.

Glavni optuženi: Strelkov, Mrgud, Zmija i Krtica

Međunarodni istražitelji do sada su imenovali četvoricu glavnih osumnjičenih. Trojica od njih su Rusi: Igor Girkin sa nadimkom „Strelkov“, bivši „ministar odbrane“ samoproglašene Narodne republike Donjeck, general-major Sergej Dubinski zvani „Mrgud“ (Хмурый) i pukovnik Oleg Pulatov zvani „Zmija“ (Гюрза). Četvrti osumnjičeni je Ukrajinac, Leonid Harčenko sa nadimkom „Krtica“ (Крот). Sva četvorica poriču bilo kakvu krivicu.

Pod sumnjom je i Vladimir Zemač, bivši komandant protivavionske jedinice separatista u gradu Snižne na istoku Ukrajine, a istražitelji ne odbacuju mogućnost podizanja optužnica protiv još nekih ljudi. Među njima bi mogli da budu neimenovani članovi posade raketnog sistema „Buk“, kao i komandant 53. ruske brigade PVO, koji je bio nadređen toj posadi.

Malo je verovatno da će se neko od navodno odgovornih pojaviti u sudnici. Rusija svoje državljane ne izručuje, a moguće je da i Ukrajinac Harčenko ima ruski pasoš.

Politički je eksplozivno to što je u fokusu istrage i visoki zvaničnik ruske vlade: Vladislav Surkov, donedavno savetnik predsednika Vladimira Putina. Surkov je nezvanično bio zadužen za politiku Kremlja prema Ukrajini. Istražni tim JIT objavio je još 2019. brojne snimke telefonskih razgovara koji su, prema njihovom mišljenju, povezani s obaranjem aviona MH17. Surkov je jedan od ljudi koji se pojavljuje u tim presretnutim razgovorima.

Prenos suđenja uživo

Proces se vodi pred nadležnim sudom u Hagu, a započeo je 9. marta 2020. godine proceduralnim pitanjima. Zbog javnog interesa, ročišta se održavaju u sudskom kompleksu Šiphol koji se nalazi u blizini istoimenog aerodroma, a sesije će se prenositi uživo na internetu.

Klupa za optužene za sada je prazna, ali jednog od optuženih, Olega Pulatova, na sudu zastupaju advokati. On se izjasnio da nije odgovoran za pad aviona MH17, ali snimci telefonskih razgovora između optuženih objavljeni u holandskim medijima teško optužuju i njega i ostale.

Glavni proces počinje ovog ponedeljka (7. jun). Pored uloge optuženih, na sudu bi trebalo da se raspravlja i o tome koje je tačno mesto sa kojeg je lansirana raketa koja je oborila putnički avion.

Putin optužuje Ukrajinu

Zbog obaranja civilnog aviona SAD i EU su u leto 2014. pooštrile sankcije protiv Rusije. Sumnja da je ta zemlja umešana u slučaj pojavila se vrlo brzo nakon katastrofe na letu MH17. Separatisti koje podržava Kremlj su, naime, odmah nakon obaranja letelice proslavljali navodni „uspeh“ misleći da je u pitanju ukrajinski vojni avion. To se može čuti na snimcima na kojima je između ostalog i glas Olega Pulatova.

Dan nakon pada MH17, ruski predsednik za to je okrivio Ukrajinu. Da je zatvorila svoj vazdušni prostor, tragedije ne bi bilo, rekao je Putin. Ruske vlasti sve do danas poriču bilo kakvu umešanost u katastrofu. Međutim, stav Kremlja i njegova informaciona politika po tom pitanju su se tokom godina menjali.

U početku su ruski državni mediji objavili nekoliko oprečnih verzija o tome kako je došlo do pada MH17. Na primer, novembra 2014, prva ruska državna televizija objavila je „senzacionalne snimke“ borbenog aviona u blizini malezijske letelice. Ali prema radarskim snimcima, tamo nije bilo letelice koju bi mogla da obori putnički avion.

U intervjuu za američki magazin „Njujorker“, direktor jednog od najvećih ruskih TV-kanala Konstantin Ernst priznao je krajem 2019. da je njegova stanica „pogrešila“.

Svoju verziju slučaja predstavio je kasnije i proizvođač sistema „Buk“, ruska kompanija „Almaz-Antej“. Raketa je, prema njima, ispaljena sa lokacije koju je kontrolisala Ukrajina.

Rusija ne priznaje rezultate istrage JIT. U oktobru 2020. Moskva se povukla iz konsultacija sa Holandijom i Australijom o uzroku pada MH17. Rukovodstvo Rusije na taj način je reagovalo na odluku holandske vlade u julu 2020. da pad putničkog aviona iznese pred Evropski sud za ljudska prava.

Optužnice pred Evropskim sudom za ljudska prava

Suđenje koje je počelo u Šipholu jeste najveće, ali nije jedino u slučaju MH17. Dve kolektivne tužbe u ime 380 rođaka žrtava podnete su Evropskom sudu za ljudska prava. Tužioci optužuju Rusiju za kršenje prava žrtava na život.

Jednu od tužbi pripremio je Džeri Skiner, američki advokat koji se proslavio na suđenju u slučaju „Lokerbi“. Tužioci od Rusije traže odštetu od najmanje 6,4 miliona evra po strdalom putniku.

Četiri rođaka žrtava takođe su podneli tužbu pred Evropskim sudom za ljudska prava, ali protiv Ukrajine. Prema njihovom mišljenju, ukrajinske vlasti delimično su odgovorne za smrt putnika i posade, jer rute leta iznad područja sukoba na istoku Ukrajine nisu bile potpuno zatvorene.

U suštini, to područje na dan katastrofe jeste bilo zatvoreno, ali samo do visine od 8.000 metara. Rusija je istovremeno blokirala svoj vazdušni prostor u pograničnom području sa Ukrajinom do visine od 16 kilometara – i to samo nekoliko sati pre pada MH17. Ta visina se smatra maksimalnim dometom projektila „Buk“.

Kurir.rs/DW