JEDNOM KAD NESTANE BIĆE ZAUVEK IZGUBLJENO: Izumiru svetski jezici a sa njima i znanje o lekovitim svojstvima biljaka

Znanje o lekovitim trvama moglo bi da nestane zajedno sa gubitkom svetskih jezika, upozoravaju naučnici.

Njegov tim je proučavao veze 12.000 lekovitih biljaka i njihove upotreve sa 320 starosedelačkih jezika u tri regiona koji imaju najveći lingvistički i biološki diverzitet - Severnoj Americi, severozapadnoj Amazoniji i Novoj Gvineji.

Otkrili su da je 73 procenta medicinskog znanja u Severnoj Americi sadržano u samo jednom jeziku, 91 posto u Amazoniji i 84 posto na Novoj Gvineji. Ako jezici nestanu, znanje o lekovitim svojstvima biljaka i generalno medicinsko znanje povezano sa jezicima će nestati. Slična situacija je i u drugim delovima sveta, upozoravaju istraživači.

"Gubitak jezika imaće velike posledice po nestanak tradicionalnog znanja o lekovitim biljkama, mnogo veće nego nestanak samih biljaka", kaže Kamara-Leret.

Oblasti gde su jezici naugroženiji su severozapadna Amazonija gde 100 posto jedinstvenog znanja podržavaju ugroženi jezici i Severna Amerika gde je taj broj oko 83 posto. Na Novoj Gvineji, 31 posto jezika je ugrožen. Očekivani nestanak jezičkog diverziteta "značajno bi ugrozio kapacitete čovečanstva za medicinskim otkrićem", navodi se u radu objavljenom u PNAS-u.

Takvo znanje ukljućuje upotrebu biljaka za lečenje gljivičnih invekcija, korišćenje kore drveća za digestivne probleme, voća za respiratorne bolesti kao i upotrebu prirodnih stimulansa i halucinogena. "Lista se nastavlja i veoma je impresicna. Čak i najbolji poznavaoci biljaka su zadivljeni širinom znanja starosedelačkih kultura, ne samo o biljkama već i o životinjama i njihovoj međusobnoj povezanosti", dodao je Kamara-Leret.

Nemoguće je utvrditi šta i koliko toga je već izgubljeno. Više od 1900 jezika sada ima manje od 10.000 onih koji ih govore i UN su 2022-32. proglasile Međunarodnom decenijom starosedelačkih jezika.

Žordi Baskompte, ekolog sa ciriškog Univerziteta i drugi autor studije kaže da evropsko znanje o lekovitom bilju predstavlja samo "vrh ledenog brega". Iako je mnogo lekova zasnovano na sintetičkim jedinjenjima, postoje mnogi gde hemijske komponente čine biljke koje mogu da se iskoriste i u lečenju drugih bolesti. "Svaki savet, svako znanje, bez obzira na to odakle potiče, može da bude korisno", rekao je on.

Studija nije ispitivala u kojoj su meri lečenja lekovitim travama efikasna u zapadnjačkom smislu, iako istrživači kažu da su bila vrlo efikasna u brojnim slučajevima.

Većina svetske jezičke raznovrsnosti čuvaju starosedeoci i plemenske zajednice čija je kultura i način života ugrožen sa nestankom barijera između njih i "civilizovanog" sveta. Za razliku od društava gde se informacije čuvaju i prenose preko knjiga i kompjutera, većina starosedelaca svoje znanje prenosi usmenim predanjima.

Državni programi stimulacije očuvanja jezika, dvojezičnih škola i podsticanja interesovanja za kulturno nasleđe predaka mogli bi da pomognu ovim zajednicama da sačuvaju jezički diverzitet, kaže Kamara-Leret. Ali medicinski aspekt je samo jedan od razloga promocije očuvanja raznolikosti jezika u svetu, naglasio je on.

Dr Džonatan Loh, antropolog sa Univerziteta Kent koji nije učestvovao u studiji rekao je Gardijanu da je iznenađen stepenom jezičke raznolikosti kada je reć o znanju o lekovitim svojstvima biljaka. Zbog toga je, naveo je on, važno da fokus ne bude samo na praktičnim argumentima.

"Vrlo je moguće da ovi jezici čuvaju važno znanje o medicini, nepoznato zapadnoj nauci, ali to nije najvažniji razlog zašto moramo da ih sačuvamo. Svaki starosedelački jezik i kultura su jedinstvena evolutivna grana koja će, ako nestane, biti zauvek izgubljena", rekao je on.

Kurir,.rs/K.P.