Zloglasni šef sicilijanske mafije odgovoran za oko 150 ubistava, Đovani Bruska, pušten je prošle nedelje, što je izazvalo veliki bes širom Italije, piše BBC. Detonirao je bombu u kojoj je 1992. ubijen Đovani Falkone, legendarni italijanski sudija za borbu protiv mafije.

Federiko Varese, profesor kriminologije na Oksfordskom univerzitetu, opisuje kako mafija - ili Koza Nostra - nastavlja da utiče na život Sicilijanaca, uprkos uspehu države na tom polju poslednjih godina.

Upotreba mafijaških pokajnika u Italiji - takozvana „collaboratori di giustizia“ - ostaje ključno sredstvo u borbi protiv ozbiljnog i organizovanog kriminala. Taj alat bio je ideja sudije Falkonea.

Uhapšen 1996. godine, Bruska je bio ključni saveznik šefa Koza Nostre Salvatorea ‘Toto’ Rine. Ali kasnije je Bruskino svedočenje igralo ključnu ulogu u najvažnijim antimafijaškim istragama, primetile su sudije.

Pa šta će Bruska naći izvan zatvorskih zidova? Da li je sicilijanska mafija još uvek sila na koju treba računati? Ili je to duh starih vremena? Odgovor je pomalo i jedan i drugi.

Korisno polazište za procenu položaja sicilijanske mafije u lokalnom društvu je istraga porodice mafije Pađliareli iz aprila 2021. godine.

Pađliareli je centralni okrug Palerma, dom glavnog gradskog zatvora, bolnice i nekoliko univerzitetskih zgrada.

Dokumenti koje su istražitelji nedavno objavili jezivi su za čitanje. Pod naslovom „Javna raspodela teritorija“, dokumenti dokumentuju kako se preduzetnici rutinski obraćaju mafiji kako bi povratili ukradenu robu, zahtevali neplaćene dugove i upravljali ekonomskom konkurencijom.

U leto 2019. vlasnici lanca od sedam prodavnica koje prodaju domaću robu lopovi pljačkaju dva puta. Čuje se kako zove zamenika glave porodice Pađliareli: „Možete li doći gore ... na pet minuta do prodavnice?“. „Svakako“, brzo odgovori mafijaš.

Preduzetnik mu pokazuje snimke lopova sa nadzorne kamere i daje mu sve informacije koje ima. U roku od nedelju dana rulja pronalazi krivce i žestoko ih muči, prisiljavajući ih da vrate ukradenu robu. Preduzetnik je prisutan premlaćivanju.

Nema dokaza da je mafija bila u kontaktu sa lopovima, koji su bili slobodnjaci. Dakle, ovo nije slučaj sa reketom u kojem mafija nudi zaštitu od opasnosti koju su sami stvorili.

Slično tome, vlasnik otmenog lokala u centru grada zove šefa kada mu kolege ukradu automobil. Automobil je vraćen u roku od pet dana.

Istraga nudi dokaze da mafija može da se bavi složenijim pitanjima.

U jednom slučaju, bar je odlučio da proširi posao na prodaju peciva i toplih obroka. Ipak, nekoliko metara niz ulicu drugi bar takođe prodaje peciva, a vlasnik je zabrinut zbog konkurencije. Mafija je ponovo pozvana da razgovara o ovim stvarima.

U drugom slučaju, predstavnik mafije je prisutan sastanku računovođe, vlasnika zgrade i stanara koji kasni sa plaćanjem kirije.

U korona krizi, čovek blizak klanu Pađliareli imao je ključnu ulogu u organizovanju isporuke 5.000 maski za lice - preko vodeće kompanije. A u odvojenoj istrazi pronađena je osoba povezana sa mafijom koja je delila pakete sa hranom.

Mafijaška "pravda" i dobrotvorstvo mač su sa dve oštrice. Ako ga prihvatite, od vas će se tražiti dodatne, kompromitujuće usluge. Međutim, ovu pomoć ne možemo odbaciti kao čisto lažnu.

Postoje znakovi da mafija u poslu ne cvetaju ruže.

Hapšenja su napravila pustoš po organizaciju koja je prinuđena da za šefove bira sve mlađe ili marginalne lidere u svetu Kosa Nostre.

Navodni trenutni šef klana Pađliarelli, Đuzepe Kalvaruso, rođen je 1977.

Toliko se plašio da će biti uhapšen da se maskirano kreće po Palermu. Takođe je odlučio da prvu korona godinu provede u Brazilu. Kada se vratio ove godine, uhapšen je.

Na makro nivou, sicilijanska mafija više nije igrač u međunarodnoj trgovini drogom i sada kupuje lekove za lokalna tržišta od napuljskih dilera.

Šokantno je da se legitimni preduzetnici, sa visokim socijalnim i ekonomskim kapitalom, ne ustručavaju obratiti se mafiji za usluge koje država treba da pruži.

Pravda koju pruža država nije dovoljna. Potrebno je 527 dana da se donese prvostepena presuda u građanskom sporu u Italiji, najdužem periodu u Evropi.

Nedavno se pokazalo da se radni spor u gradu Vibo Valentia na jugu Kalabrije vuče skoro 12 godina.

Bilo je potrebno 11 godina da se sličan spor reši u Sabaudiji, primorskom gradu u Laciju, u centralnoj Italiji. U međuvremenu, tužilac je umro.

Samo tri od 10 građana i samo četiri od 10 kompanija veruju u pravosudni sistem, pokazuje istraživanje.

Postoji nekoliko predloga za ubrzavanje sudskih postupaka, u planovima povezanim sa EU fondom za oporavak od koronavirusa. Ostaje da se vidi da li će ove reforme imati bilo kakav značajan uticaj.

Napredno tržišno društvo mora biti opremljeno alatima kako bi ekonomija pošteno funkcionisala za sve. U suprotnom, prazninu će popuniti mafijaši iz Pađiareli.

Kurir.rs/Jutarnji.hr