IZA VRATA PRELEPOG ZAMKA KRILA SE NAJVEĆA LABORATORIJA DROGE U EVROPI: Ono što su tamo pronašli je zastrašujuće! VIDEO
Kada je italijanski finansijer Rikardo Gualino 1910. godine pokrenuo gradnju palate u Seresetu sa skoro 150 soba nije se sigurno nadao kakvu će namenu to zdanje da ima nekoliko decenija kasnije.
Ne samo što je primer neo-gotičkog arhitektonskog stila klasičnog za Pijemont i Lombardiju, već je 80-ih godina prošlog veka služila kao laboratorija za proizvodnju heroina. I dalje važi za najveću laboratoriju droge pronađenu u Evropi, a nalazi se oko 50 km od Torina.
Zamak je vekovima krasio Sereseto, ali je u 17. stoleću potpuno uništen.
Početkom 20. veka Gualino je želeo da izgradi novi dvorac što mu je i pošlo za rukom. Međutim, 1931. godine Gualina su fašisti osudili zbog prevare i lažnog proglašavanja bankrota, pa mu je imovina oduzeta. Dvorac je potom promenio mnoge vlasnike, a onda je postao vlasništvo kompanije Karla Mereta, međutim, 2014. godine je ta firma proglasila bankrot, pa se danas traže novi vlasnici.
Ipak, najzanimljivije je ono što se događalo 80-ih.
U junu 1980. godine policija je raskrinkala jednu od najvećih operacija trgovine drogom posle Drugog svetskog rata. Uhapšeno je ukupno 17 ljudi, a policija je na delu u palati zatekla 4 hemičara iza blindiranih vrata.
Laboratoriju su postavili su gostinjskoj sobi i u kuli palate. Policija je morala da ubode i dobar tajming u rasturanju grupe pre nego što bi osumnjičeni uništili potrepštine i supstance koje su koristili u proizvodnji heroina.
Kako se tada pisalo, imali su toliko supstanci i materijala potrebnih za proizvodnju tone heroina izvanredne čistoće. Tadašnji vlasnik palate je takođe bio uhapšen.
Međutim, u dvorcu nije pronađena samo droga. Kada je probijen jedan zid nađen je sanduk u kome je bilo telo deteta.
Iako je decenijama napuštena, palata Sereseto je zadržala svoju lepotu iako je većem delu enterijera ipak potrebna ozbiljna obnova.
Kurir.rs
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore