GDE ĆEMO SAD MI? OVO NIJE ŽIVOT Na hiljade ljudi u Karačiju ostalo bez kuća kako bi se očistili plovni putevi OČAJNI SU I BEZ NADE

Maskuda Bibi (62) nije znala da će kuća u kojoj je živela celog svog života biti demolirana i da će silom prilika svi članovi njene porodice postati beskućnici.

-Nadali smo se da će sud tražiti od vlade da nas ne ostacvi bez naših domova, ali je učinila suprotno. Naša deca su takođe protestovala u nedelju i pozvala Vrhovni sud da zaustavi rušenje. Izgleda da ovde niko ne brine za budućnost siromašnih, rekla je Bibi.

Uz rečne tokove je srušeno najmanje 8.000 kuća. Posao koji je započeo u februaru odgovor je na poplave u Karačiju 2020. godine, rečna korita prelivaju i preplavljuju grad.

Poboljšanje vodovoda i kanalizacije u Karačiju finansira Svetska banka.

Dok su ljudi gledali kako njihovi domovi postaju ruševine, razne društvene organizacije obratile su se sudu pokušavajući da zaustave deložaciju. Rekli su da kuće nisu krive za blokiranje plovnih puteva.

Međutim, u ponedeljak sud je odbio peticiju.

Dok su desetine ljudi rekli za ''Gardijan'' da iznajmljuju svoje domove, sud je rekao da je zakup zemlje duž rečnih tokova nezakonit.

Aktivisti su odluku nazvali ''nepravednom''. Pisac Fatima Buto, iz političke dinastije Buto, na društvenoj mreži Tviter navela je da je odluka Vrhovnog suda ''tragedija''.

Bibina kuća je bila porodični dom pet decenija. Ona je u kući živela sa četiri ćerke i tri zeta.

-Svi smo počeli da živimo na travnjaku nakon što su nam srušili kuću, ali travnjak će sada uzeti. Prvo su nam uzeli sklonište, sada će nam uzeti zemlju, kaže ona.

U jednim pakistanskim dnevnim novinama na engleskom jeziku navodi se da rušenje kuća koje su smeštene u krugu od devet metara sa obe strane vodenih tokova će se nastaviti.

Kada se sve to završi (pre ovogodišnjeg monsuna, prema planu), najmanje 100.000 ljudi možda bi ostalo bez krova nad glavom, a čak 21.000 dece bilo bi van škole i živelo bi pod otvorenim nebom.

Muhamed Šahid je srčani bolesnik čija je kuća srušena pre mesec dana. On čeka pravdu na sudu, bio je u kući kada mu je kuća srušena, oko 11 sati ujutro.

-Bespomoćni smo, kuda da odemo, ne možemo da živimo a ni da umremo. Radio sam angiografiju i sada ne mogu da radim i privređujem. Moja deca nisu dovoljno obrazovana da bi radila, a supruga mi je imala paralizu,

Kaže da čak ni on nije dobio 90.000 pakistanskih rupija (410 funti) koje je vlada obećala.

Muhamed Aslam je primio kompenzaciju za gubitak kuće. Ali on kaže da to nije dovoljno.

-Želim da vratim iznos jer je on premali za četiri porodice, rekao je on.

Kako kaže, on živi sa još 28 osoba u jednoj sobi i šatoru nakon što je njegova dvospratna kuća srušena.

-Mi smo zabrinuti na sve načine, nema plina, struje...Ovo nije život, dodaje Aslam.

Arhitekta i urbanista Arif Hasan kaže da vlada nije imala "odgovarajući plan".

-Oni to ne čine samo da bi zaustavili poplavu, već da bi napravili dugačke puteve duž vodenih tokova koji povezuju brzu put Liari sa severnom obilaznicom, raselili siromašne i koristili bogatima, kaže on.

Dodaje da bi Svetska banka trebalo da otkaže pomoć vladi Sind, jer su prinudne deložacije protivne politici banke.

Kurir.rs/Č.N.