AVGANISTANSKI CRNI JASTREB KIČMA RATA PROTIV TALIBANA NA IZDISAJU?! Uložili osam milijardi u njih, a sad ih ostavljaju na cedilu

Da stvari u Avganistanu ne stoje nikako doboro da je kataklizma jako blizu svedoči i reportaža LA TIMES -a iz Avganistana u kojoj je novinar opisao let transportnih helikopterom UH-60 Blekhok u dolinu Šah Vali Kot gde su spasli par avganistanskih vojnika dok Talibani nadiru ka njihovom uporištu.

Piloti su novinaru LA Times Nabih Bulosu ispričali da je on doživeo samo jedan detalj smrtonosne stvarnosti koje oni svakdonevno preživljavaju u pruužanju pomoći i spasavanju ranjenih avganistanskih vojnika ili izvlačenju iz okruženja. Iz Avganistana odlaze ne samo helikopteri, nego i lovci F-18, dronovi , transportni avioni C-130J, ukupno oko 130 raznih letelica, a sa Talibanima ostaje da se bori Avganistansko vazduhoplovstvo u koje su SAD od 2010. godine investirali 8,5 mlijardi evra da bi se mogli uspešno boriti protiv Talibana.

Međutim i u ovom slučaju pojavilo se jedno ALI, to ALI je zapravo problem održivosti ovog azijskog vazduhoplovstva u trenutku odlaska Amerikanaca. Kako se situacija pogoršava, tako se sve ruši pa i vazduhoplovstvo.

Od 1. maja, prvobitnog roka za povlačenje SAD-a, talibanska vojska je nadjačala vladine trupe i uspela da uspostave vlast u čak 29 okruga, što je dovelo do toga da se vladinim snagama preskeu svi glvani i lokalni putevi za kretanje, pa su helikopteri dobili kao i u Vijetnamu prioritet u prevozu i izvlačenju vojnika i ranjenika iz okruženja . Od helikopterske flote avganistanog vazduhoplovstva sada zavisi hiljade vojnika i policijaca koji čuvaju izolovane i usamljene punktove širom zemlje u pokušajimada zaustave ofanzivu Talibana. Rezultat kako piše LA TIMES ekplozivan operativni tempo rada helikopterskih posada. Piloti su na krajnjim granicama izdržljivosti od umora, a njihove letelice redovno premašuju maksimalni broj sati koji im je dozvoljen da lete.

Od tehnike avganistansko vazduhoplovstvo raspolaže sa turboelisnim avionima A-29 Super Tucano, naoružane avione tipa Cesna i helikoptersku flotu koja je kombinacija američkih i ruskih helikoptera. Samo vazduhoplovna baza Kandahar dnevno izvodi najmanje 50 do 70 misija, rekao je general Fazal Karim Fakeer, šef operacija.

Ono što najviše zabrinjava kako navodi novinar LA Times jeste što američke trupe odlaze, a sa njimadobavljači rezervnih delova i mehaničari za opravku helikoptera. Skoro svi su otišli iz Kandahara, a da bi se helikopter održavao moraju da odlete do Kabula

Tokom poslednje dve decenije SAD su izgradile Avganistansku vojsku po svom modelu, a avganistanske snage bezbednosti oslanjale su se na oko 18.000 dobavljača za sve, od kupovine goriva i metaka do obračuna zarada i kritičnih zadataka, održavanja 162 aviona koje koristi AAF i obuke pilota koji lete njima.

Od kraja 2019. godine 94% američkih snaga uključenih u obuku i savetovanje avganistanskog vazduhoplovstva su napustili pozicije i sve predali u ruke ugovoračima uz odsustvo kontinuiranih nabavki. Takavo postupanje dovelo je do toga da letelice i helikopteri mogu biti u punoj efikasnosti samo par meseci.

„Ne znamo kada će dobavljači otići odavde. Kad to učine, biće jako loše ”, rekao je pukovnik Salim Razmendah za LA Times, koji iz vazduhoplovne baze Kabul vodi operacije UH-60 u severnom i istočnom Avganistanu.

Zvaničnici avganistanskog Saveta za nacionalnu bezbednost insistiraju na tome da mogu da „avganizuju“ vojsku, što znači da Avganistanci mogu da preuzmu sve više logističkih uloga ili bar da pregovaraju o ugovoračima kompanijama radi značajnih ušteda. Ali vazduhoplovstvo je drugačije - na ugovore o održavanju letelica otpada više od polovine budžeta.

Obuka mehaničara za avione traje 18 meseci; napredni nivo više od sedam godina. Iako su Avganistanci slati u Slovačku da nauče kako da održavaju UH-60, pandemija koronavirusa značila je da dobavljači nisu pružili praktičnu obuku kada su se studenti vratili u Avganistan.

Zvaničnici kažu da je jedno potencijalno rešenje premeštanje održavanja u obližnju susednu kao što je Uzbekistan i jačanje obližnjih baza u Avganistanu poput one u Mazar-i-Šarifu što nijedna susedna vlada to nije prihvatila. Od ukupno 47 letelica već njih 10 treba opravku ili remont.

Da je Blekhok bio deo imovine avganistanskog vazduhoplovstva, više je bila politička nego praktična odluka, iako su ga američki komandanti jednom nazivali srebrnim metkom protiv talibana. Posade su navodno više volele Blekhok od Mi-17 ruske proizvodnje, nekada kičme vazdušnog transporta Avganistanaca.

Ali američke sankcije Rusiji značile su moratorijum na uvoz delova za Mi-17. Cilj je bio da se postepeno svi ruski helikopteri zamene sa UH-60, što je označeno kao decenijski plan transformacije avgansitanskih oružanih snaga koji treba da se završi 2023 godine, rekao je general Džon Mičel, penzionisani američki general vazduhoplovstva koji je nadgledao NATO misiju za izgradnju modernih avganistanskih vazduhoplovnih snaga i sada je izvršni direktor u vazduhoplovnoj industriji.

„Uveli smo složen sistem kasno u igru, a sada završavamo tri godine ranije“, rekao je. „Dakle, imate sistem koji nije toliko pogodan za postavljenu misiju.“

Mi-17 je, dodao je on je letelica koji su mehaničari poznavali još iz sovjetske ere i mogao je da izdrži više od 80% svog održavanja. Pored toga, Mi-17 je bio bolji za borbe, rekao je Mičel.

„To je traktor sa rotorom i njemu je svojstvena okretnost.

Obuku pilota pogađaju problemi, uključujući iscrpljenost. Pet pilota UH-60 napustilo je vojsku u poslednja tri meseca zbog talibanskih pretnji, kažu policajci. U januaru 2021 je pilot poginuo u pucnjavi.

Kurir.rs/A.M./LA Times