SVETI ROBERT ŠUMAN? Otac moderne Evrope predložen za sveca

Poglavar Rimokatoličke crkve, papa Franja predložio je za sveca francuskog državnika i jednog od utemeljitelja Evropske unije Roberta Šumana zbog njegovih "herojskih dela" u pokušaju da okonča ciklus ratova na tlu Evrope.

Šuman je bio prvi predsednik preteče Evropskog parlamenta gde, dodaje Politiko, program obuke nazvan po njemu svake godine privlači veliki broj kandidata iz cijele EU. Umro je 1963. sa 77 godina.

Šuman, kojeg je papa Franja predložio za sveca, bio je ključan u stvaranju današnjih evropskih institucija, naglašava BBC.

U posleratnom periodu Šuman je bio francuski premijer i ministar spoljnih poslova.

U nastojanju da prekine ciklus ratova u Evropi, 1950. predložio je da se resursi uglja i čelika evropskih zemalja udruže.

Plan je postao poznat kao Šumanova deklaracija, a dan kada je objavljena, 9. maj, slavi se kao Dan Evrope.

Šest osnivača - Francuska, Zapadna Nemačka, Italija, Belgija, Luksemburg i Holandija - potpisalo je Pariski sporazum o stvaranju Evropske zajednice za ugalj i čelik koja je 1957. prerasla u Evropsku ekonomsku zajednicu, a potom i u Evropsku uniju 1993.

Šuman je takodje odigrao ključnu ulogu u osnivanju NATO-a 1949. godine i bio je prvi predsednik preteče Evropskog parlamenta. Kada je otišao s funkcije zbog lošeg zdravstvenog stanja dobio je titulu "Oca Evrope".

Ulogu Šumana u pokušaju da prekine ciklus ratova u Evropi pohvalilo je nekoliko papa u prošlosti dok je dekret papa Franje najranija faza dugog procesa koja može dovesti do kanonizacije jednog od utemeljitelja moderne Evrope, ukazuje Rojters.

Objavljeni papin dekret znači da Šuman sada ima titulu "časni". Da bi se proglasio blaženim Šumanu se mora pripisati jedno čudo, a onda još jedno da bi postao svetac, ističe Rojters dodajući da je čudo obično medicinski neobjašnjivo izlečenje osobe.

Rimokatolička crkva uči da samo Bog čini čuda, ali da se sveci za koje se veruje da su s Bogom na nebu zauzimaju za ljude koji im se mole.

Francuski katolički institut Sveti Benoa nekoliko decenija traži svetost za Šumana, naglašava Rojters, dodajući da su teolozi i istoričari Instituta saslušali svedoke i ispitali sva njegova pisanja za dokumentaciju koja je poslata Vatikanu i koja je rezultirala subotnjim dekretom.

Titulu "Oca Evrope" Šuman deli s Italijanom Alčideom de Gasperijem, Francuzom Žanom Moneom i Nemcem Konradom Adenauerom zbog promovisanja demokratskih, nadnacionalnih načela kako bi se osujetila mogućnost ponovnog rata na kontinentu, navodi Rojters.

Arhitektu evropskog jedinstva čiji je plan bio da posle Drugog svetskog rata unapredi mir na kontinentu, Vatikan opisuje kao "čoveka katoličke vere", navodi Asošiejted pres.

"Iza delovanja zvaničnika krila se unutrašnjost čoveka koji je živeo sakramente, koji je kad god je mogao odlazio u opatiju, koji je razmišljao o 'svetoj reči' pre nego što bi našao oblik svojih političkih reči", saopštio je Vatikan.

Šuman je rodjen u Luksemburgu 1886. od majke Luksemburžanke i oca Francuza, na području koje je anektirala Nemačka pa je po rodjenju je bio nemački državljanin.

Posle Prvog svetskog rata, kada je to područje vraćeno Francuskoj, Šuman je postao francuski državljanin.

Posle njemačke okupacije Francuske Gestapo je 1940. uhapsio Šumana, tada advokata i člana francuske Nacionalne skupštine, ali je on uspeo da pobegne 1942. Biografija Evropske komisije o njemu ukazuje da je bio aktivan u francuskom Pokretu otpora.

U govoru 9. maja 1950. Šuman je predstavio plan saradnje evropskih zemalja navodeći da bi takva saradnja, posebno vezana za Francusku i Nemačku, učinila novi rat na kontinentu nezamislivim i nemogućim.

Prošle godine, na 70. godišnjicu Šumanove deklaracije, papa Franja je pohvalio nasleđe ovog državnika naglasivši da je to dovelo do "dugog perioda stabilnosti i mira od kojeg danas imamo koristi".

Kurir.rs/Beta/RSE