MAJKA IH NAPUSTILA, ODRASTALA POD GVOZDENOM PESNICOM OCA: Ko je Marin Le Pen, najveći Makronov protivnik?

Desničarska francuska partija Nacionalni front Marin le Pen vodi u prvom krugu regionalnih izbora u regionu Provansa-Alpi-Azurna obala oko Marseja, pokazuju izlazne ankete posle izbora na koje je izašao rekordno mali broj Francuza.

Detinjstvo joj je bilo obojeno političkom karijerom njenog oca, Žan-Mari Le Pena koji je uvek bio poznat po prilično kontroverznim stavovima, a 1976. godine je čak bio i meta bombaškog napada, kada je oštećena zgrada u kojoj su živeli.

"Te noći sam otišla na spavanje, kao i mnoge devojčice mojih godina. Međutim, kada sam se probudila, nisam više bila devojčica kao mnoge druge", napisala je u autobiografiji.

Inače, njeni roditelji su vodili boemski način života, zabavljali bi se satima, ili bi provodili po nekoliko nedelja na krstarenjima, a ćerke bi ostavljali bebisiterkama. Kada je Marin imala 15. godina, majka je otišla od kuće.

"Kada je došla iz škole, videla je da majčinih stvari više nema. Otišla je sa drugim muškarcem, a Marin je bila očajna, prestala je da jede", opisao je svojevremeno Olivije Bomon u knjizi o porodici Le Pen.

Majku će videti ponovo tek za 15 godina, a za to vreme je rasla pod snažnim uticajem oca i njegovih političkih stavova. Upravo zbog specifičnog detinjstva, morala je da drži gard, a drugari iz odeljenja se nisu mnogo družili sa njom, tvrdi Bomon.

Iako je posle studija prava kratko radila kao advokat u Parizu od 1992. do 1998. godine, najpoznatija je upravo po članstvu u partiji koju je osnovao stariji Le Pen.

1998. godine je postala deo administrativnog aparata Nacionalnog fronta, desničarske stranke koju je Žan-Mari osnovao 1972. godine koja je predstavljala opoziciju francuskim mejnstrim konzervativnim partijama. Bila je direktor pravnih poslova Nacionalnog fronta sve do 2003. godine kada je postala potpredsednik stranke. Sledeće godine se uspešno kandidovala za mesto u Evropskom parlamentu gde se naposletku pridružila ocu. Tokom godina, njena popularnost, ali i uticaj unutar stranke su rasli, pa je tako rukovodila očevom predsedničkom kampanjom 2007. godine.

Međutim, kako je izlazila iz očeve senke, tako se postavila kao značajna francuska politička figura, ali iako je zadržala određene desničarske stavove, distancirala se od stranačkih najekstremnijih stavova.

Tradicionalni evroskepticizam zamenila je francuskim nacionalizmom, a iako je zadržala antimigrantsku politiku, kritikovala je antisemitizam koji je obeležavao Nacionalni front u prošlosti. Zahvaljujući političkom talentu i dobrim javnim nastupima, preuzela je vođstvo nad strankom 2011. godine, a već naredne godine je učestvovala na predsedničkim izborima, pored Nikole Sarkozija i Fransoa Olanda. Završila je na trećem mestu u prvom krugu, sa osvojenih više od 18 odsto glasova. Iako to nije bilo dovoljno za drugi krug, to je bio veoma dobar rezultat za Nacionalni front, bolji nego što je njen otac postigao 2002. protiv Žaka Širaka.

Popularnost joj je rasla, pa se Nacionalni front učvrstio kao alternativa dvema najjačim partijama u Francuskoj, pogotovo u jeku ekonomske krize kada je jačala kritiku EU. Smatrala je da je EU više prepreka nego dobit. Ubrzo je postala vodeći glas evroskepticizma u Evropi.

Međutim, usledila je svađa sa ocem Žan-Mari Le Penom.

Kriza u Nacionalnom frontu izbila je u aprilu 2015. kada je Žan-Mari Le Pen ponovio svoje ranije izjave da su nacističke gasne komore samo običan "detalj u istoriji" i branio Filipa Petena, ratnog lidera koji je kolaborirao sa nacističkom Nemačkom tokom okupacije Francuske. Izbačen je iz partij ekoju je vodio skoro 40 godina, mada ga je sud posle vratio na mesto počasnog predsednika.

Upitan da li Žan-Mari Le Pen i dalje ima podršku unutar partije, tadašnji zamenik Le Penove se nasmejao i rekao da članstvo stoji jedinstveno iza aktuelne predsednice stranke.

Žan-Mari le Pen optužio je ćerku za korišćenje prljave taktike.

"Prljavo je ubiti svog sopstvenog oca, pa, nije ga ubila direktno, učinila je to preko svoje desne ruke", kazao je Le Pen dan nakon što ga je izvršni odbor isključio iz članstva Fronta.

"Ona je telefonom komandovala streljačkim odredom. Nije želela da bude uključena direktno jer bi izgledala kao hulja", kazao je tada Le Pen francuskom radiju RTL.

U međuvremenu, krajem 2015. godine Islamska država je izvela stravičan teroristički napad u Parizu kada je poginulo 130 ljudi, a više od 350 ranjeno. Le Penova je za to okrivila Olandovu imigracionu politiku, a sve rastuće neprijateljstvo prema islamu, pomoglo je Nacionalnom frontu na regionalnim izborima.

Naredne godine Le Penova je pohvalila odluku Velike Britanije da napusti EU i čestitala je Donaldu Trampu na pobedi na američkim predsedničkim izborima. 2017. godine, izgubila je od Makrona na predsedničkim izborima. Iako je Makron ubedljivo vodio, Le Penova je istakla da će Nacionalni front biti zvanična opoziciona partija vladajućoj stranci. Međutim, kasnije su osvojili svega osam mesta u parlamentu. Kako je i sama osvojila mesto, morala je da se odrekne mesta u Evropskom parlamentu koje je držala od 2004. Samo dve nedelje nakon toga, protiv nje je pokrenuta istraga zbog zloupotrebe fondova tokom službovanja u EP. Navodno, zloupotrebila je oko 5 miliona evra "evropskog novca" za poslove svoje partije.

Smatra se da je Le Penova više demokratski nastrojena od svog nacionalistički orijentisanog oca, pa se tako zalagala za istopolne brakove, pravo na abortus iili ukidanje smrtne kazne.

Zalaže se za ekonomski nacionalizam i energetsku diverzifikaciju za razliku od privatizacije javnih preduzeća. Protivi se globalizaciji koju krivi za brojne negativne ekonomske trendove. Iako je bila veoma glasna u zahtevima da se napusti evrozona, prethodnih godina je napustila to razmišljanje. Protivi se pristupanju Turske i Ukrajine Evropskoj uniji, ali i članstvu Francuske u NATO.

Najpoznatija je po stavu da je "mulitikulturalnost" omanula i da je na delu "islamizacija Francuske".

Le Penovu je Tajm dvaput proglasio jednom od 100 najuticajnijih ljudi na svetu, 2011. i 2015.

1995. godine se udala za biznismena Franka Šafroja koji je radio za Nacionalni front, a dobili su troje dece. Posle razvoda 2000. godine, udala se za Erika Lorioa 2002., nekadašnjeg nacionalnog sekretara partije, međutim, rastali su se 4 godine kasnije.

Većinu vremena provodi u Sen Kluu, a poseduje stan i u Enen Bomonu. 2010. godine kupila je i kuću sa tadašnjim partnerom Lujem Aliotom, koji je inače alžirsko-jevrejskog porekla.

Kurir.rs