KUPIO JEFTINU KUĆU U ITALIJI: Evo šta mu se potom dogodilo i kako provodi vreme tamo

Uprkos pandemiji, jeftine kuće u Italiji nastavljaju da mame stotine zainteresovanih kupaca. Ali, šta se depšava sa onima koji se odluče na ovaj korak i sav svoj novac ulože u renoviranje urušene kuće u nekom dalekom gradiću?

"Druge kuće su bile fine ali ništa posebno, kao i svaka kuća u nekom malom, skrajnutom italijanskom selu. Ova je, međutim, bila posebna. Pogled je jedinstven. Kada sunce počne da zalazi iza planina, sve što možete da kažete je 'vau'. To je moja lična Arkadija, moja nirvana, moje terapeutsko mesto", rekao je on CNN-u.

Škola je ponuđena na prodaju u okvirnu inicijative lokalnih vlasti da se poveća broj stanovnika. U kvartu gde je škola, trenutno živi samo 12 osoba. Patrik, koji živi u Oksfordu, odlazi u kuću svake dve nedelje, čak i tokom pandemije. Čak i radi tamo - kupuje i prepordaje stare trotočkaše i uživa u "detoksikaciji" i opuštenoj atmosferi mesta.

Karega, kaže, je beksrajno šarmantna. Ljudi su prijateljski, pogled je neverovatan, a tu blizu njegove kuće je i česma sa izvorskom vodom. Patrik kaže da je prvi susret sa kućom bio daleko od idiličnog. Gradonačelnik je morao da se merdevinama popne na prozor i tako uđe u zgradu kako bi je otključao. Vrata su bila zatvorena decenijama i šarke su zablokirale, a ključevi su nestali.

Kada mu se srušio odžak pod težinom snega i to na Badnje veče, jedan od komšija mu je sredio krov. I odbio da naplati.

Ljudi su ovde dobri domaćini, žele da pomognu došljacima i ne traže ništa zauzvrat. U najgorem slučaju, čašu crnog vina koju će popiti sa vama, ispričao je on.

Kada se uhvatio posla renoviranja zgrade, Patrik je pronašao gomilu predneta iz bivšeg života zgrade - prašnjave udbženike, mastionice, staklene flaše, dnevnike...

Na ulazu u školu je mozaik sa rimskim brojevima godine kada je škola sagrađena. Patrik je odlučio da sačuva originalne podove i lamperijom prekrivene zidove.

Karega, gde mnogi stanovnici prodaju svoje sada prazne porodične domove za manje od 12.000 dolara deluje zamrznuto u vremenu.

Smeštena u Apeninima, Karega već godinama nudi jeftine kuće. Neke, ruševnije, prodate su za 6.000 dolara. One malo bolje, za 15ak. Čim je kupio kuću, Patrika su upozorili da se oprosti od društvenog života i navikne na razlokane puteve.

Ovde nema ničega osim tišine, sjajnih pogleda, čistog vazduha i prepepe prirode. Barovi, supermarketi, prodavnice i restorani ne postoje. Da biste se kretali, morate da imate neko vozilo. Gradić ipak oživi tokom leta sa turistima koji tu dolaze da se odmore i opuste.

Škola ima debele kamene zidove i visoke tavanice. Zimi je u njoj hladno, naročito kad nekoliko nedelja niko tu ne živi. Patrik je sam sredio čitavu zgradu, uključujući vodovodne instalacije i grejanje. Okrečio je zgradu, oživeo stare žute šalukatre slojem zelene boje.

Najviše muke mu je zadala struja. "Električne instalacije su bile tipične za italijansko selo - tanušne i neupotrebljive. Mogao sa samo da uključim svetla i to je bilo to. Čak ni mikrotalasnu", rekao je on.

Kuća je bila delimično nameštena ali se Patrik momentalno rešio ružne kuhinjice i obilazio je lokalne pijace i buvljake u potrazi za zanimljivim predmetima.

"Unutrašnji dekor je eklektičan, kombinacija modernog i retro. Imam tipični italijanski mermerni sto, stari kuhinjski nameštaj, slike, mumificiranu glavu divljeg vepra, udobnu sofu. Crvena je dominantna boja. Šporet mi je crven, mikrotalasna i čajnik i stolice su takođe crvene. Imam divno električno ćebe koje me greje i to je sav moj luksuz", rekao je on.

Kaže da ima ambivalentan odnos sa drvenim panelima. Prvo je hteo da ih skine, ali ih je išak ostavio jer su bili u dobrom stanju i stvarali su neku toplu atmosferu doma.

"Ne mogu da verujem koliko sam imao sreće. Škola je bila u sjajnom stanju, tavanice su prelepe. Radovi i dalje traju i svaki put kad dođem nađem nešto novo da radim. Nikada se ne odmaram, uvek radim neke sitne popravke", kaže on.

Kada ne popravlja, Patrik se odmara kuvajući i slušajući muziku.

Iako ga renoviranje i sama kuća nisu koštali premnogo, sređivanje ipak nije išlo glatko. Morao je da nađe nekoga ko će mu postaviti skelu da bi okrečio kući spolja. Morao je da preuredi toalet u kupatilo sa tušem.

"U Britaniji tačno znam gde da odem i kupim materijale i alat. U Karegi nemam pojma. Prvo morate da otkrijete gde treba da odete i kod koga da počnete potragu", rekao je on.

Drugi problem je bilo osiguranje kuće jer je Karega na trusnom području kao i mnogi drugi prelepi delovi Italije.

Najbolji savet koji Patrik ima za potencijalne kupce? Dobro razmislite.

Osim dolaska proizvođača sira jednom nedeljno, ničega u selu nema. Namirnice se kupuju u selu pored do koga je, iako je udaljeno manje od 10 kilometara, potrebno pola sata vožnje uskim, krivudavim puteljkom. "Verujte mi, to nije lepa vožnja. Naročito kada su pokriveni snegom", rekao je Patrik.

Kurir.rs/K.P.