GODINAMA JE SKUPLJAO SITNICE PO PLAŽI, A NIJE NI ZNAO DA JE NAIŠAO NA VAŽNO OTKRIĆE: Kristijan je našao jaje davno izumrle ptice!
Kristijan Robertson dane uglavnom provodi u pešačenju duž neravne obale King ajlendaa u Australiji, u potrazi za retkim stvarima.
Strastveni ljubitelj plaže i lokalni istoričar uvek je u potrazi za neobičnim objektima skrivenim ispod peska i algi na ostrvu severno od Tasmanije.
"Nikad ne znate šta može da iskači na plažama nakon oluja, čak i u unutrašnjosti. Ako vas zanimaju kosti ili delovi olupine, jednostavno nikad ne znate", rekao je Robertson.
„Oduvek me je zanimala istorija ostrva ali i samo pronalaženje čudnih predmeta na plaži.“
Tako je, ne sluteći šta će naći, jednog dana hodajući po peščanim dinama, naišao na svoje najveće otkriće do sada - retko jaje izumrlog emua.
"Proveo sam veći deo vremena skupljajući stotine komadića ljuske jajeta emua. Bio sam prilično srećan jer znam da nijedan ne postoji, ali dobro sam ih znao. Znam ih dovoljno dugo", rekao je.
Patuljasti emu sa King ajlenda bio je najmanji emu na svetu visok oko 1,2 metra, a lovljen je do izumiranja u roku od nekoliko decenija kolonijalnog naseljavanja na Tasmaniji.
Robertson je pokušao sam da ponovo sastavi jaje pomoću superlepka.
"Verovatno nije urađeno baš kako treba, ali ovde ne možete mnogo učiniti", rekao je.
Otkriće je ostalo donekle neopaženo sve dok vodeći ptičji paleontolog Džulijan Hjum iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu nije posetio ostrvo da bi istraživao o izumrloj ptici.
Dr Hjum, koji proučava izumiranje ostrva i bio je konsultant na projektima sa čuvenim Dejvidom Atenborouom, sastao se sa Robertsonom koji mu je pokazao svoju kolekciju kostiju.
„Rekao mi je, onako opušteno, 'možda vas zanima ovo, ono što sam sastavio', i to je ovo jaje emua sa King ajlenda, jedino poznato na svetu. samo šro se nisamo onesvestio kad sam video", rekao je dr Hjum.
Ovo otkriće, koje će tek biti verifikovano, veoma je važan deo slagalice u razumevanju životinja i načina na koji su se nosile sa ostrvskom hladnom klimom, tragajući za hranom i braneći se od predatora.
„Ti faktori u kombinaciji prisilili su emue da legu krupnija jaja, tako da su se legli krupniji piliće koji su imali mnogo veće šanse za opstanak“, rekao je Hjum.
To ipak nije bilo dovoljno da se odupru posebnom predatoru - čoveku. Jedan pomorac se hvalio da je lično pojeo 300 emua dok je bio na ostrvu tokom devet meseci.
„Pošto nije bilo šta drugo za jelo, on je jeo emue. Bilo ih je vrlo lako uloviti, bili su toliko debeli da su izgubili sve spsobnosti izbegavanja predatora.“ objašnjava Hjum i dodaje da bi moglo biti još takvih jaja i otkrića na aovom području.
Istraživanje dr Hjuma i otkriće Kristijana Robertsona nedavno je objavljeno u prestužnom časopisu Biologi Letters. Otkako je otkriće obelodanjeno, počeli su da se javljaju i drugi koji su pronašli jaja minijaturnog emua.
"Ljudi obično sakupljaju te stvari i drže ih kao male porodične suvenire, tako da ćemo sada proveriti i ova druga jaja", rekao je dr Hjum.
Kurir.rs / ABC, Foto: Profimedia
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore